Alergija

Medju ljudima ima 10 do 15 odsto osoba koje pate od neke alergija i ta brojka se stalno povećava.Više nije reč o nekoj sezonskoj alergijskoj epidemiji, kao onoj koja izaziva kijavicu i konjuktivitis u letnjim mesecima: alergije sve češće imaju hemijske i biološke uzroke koji leže u uništavanju prirodne sredine čoveka. Suočeni smo s jednom novom bolešču naše civilizacije. Medicina ipak nije nemoćna i već su otkriveni glavni mehanizmi alergije.

Mehanizam alergija
Ova bolest je bolje shvaćena posle eksperimenata nemačkog naučnog tima Prausnic-Kustner 1921. godine: oni su prvi utvrdili da postoje prirodna antitela alergije. Zahvaljujući radovima Johansona i Ishizaka ta su tela identifikovana 1967-68. Reč je o imunoglobulinu E ili IgE. Dosad je u krvi identifikovano pet vrsta imunoglubilina — IgG, IgM, IgA, IgD i IgE. Zadatak ovih antitela je da intervenišu u raznim imunitetnim reakcijama (odbacivanje stranih supstancija ili tela itd.).Njihova koncentracija je niža od 1 mg na litar krvi; inače, IgE je u laboratbrijama izolovan i več je utvrdeno da njegova molekularna težina iznosi 190.000 Imunoglobulin E (IgE) se fiksira u krvi i tkivu, na površini ćelija koje učestvuju u alergijskim reakcijama a imunoglobulin E ima značajnu funkciju u alergijskoj reakciji, ali i u odbrani organizma od parazita.
Na koži alergija se manifestuje kao edem (otok), crvenilo ili svrab: Kožu najviše ugrožavalu hemijske supstancije sa alergensktm svojstvima, a njihov broj se stalno povećava srazmerno promenama koje ljudi vrše na svoju sredinu.Izgleda da su svi poleni sposobni da izazovu pojavu antitela kod čoveka: Da bi postali alergeni, poleni moraju blti prisutni u velikim količlnama i dovoljno sitini da prodru u disajne organe. Nošen vetrom, neki polen može dopreti na udallenost do 100 km, ali onaj koji izaziva alergiju oblčno potiče od blijaka na razdallinama do jednog kilometra.

Osoba koja je genetički predisponirana ostvaruje kontakt s nekim alergenom; nevažno je da li je alergen udahnut, primljen injekcijom ili se fiksirao za kožu. Organizam tada počinje da proizvodi antitela —imunoglobulin E (IgE) specijalno usmeren protiv alergena.

Alergijske manifestacije
Fenomeni zapaljenja prouzrokovani su dejstvom posrednika. Zapaljenje može biti lokalno — tada se manifestuje na koži kao edem (otok), crvenilo, svrab — ili opšte s raznovrsnim manifestacijama (zavisno od vrste alergije, odnosno alergena), uključujuči i stanje šoka koje može izazvati smrt.

Najčešče su na udaru organi za disanje: tada se javljaju nadražaj na kijanje, praćeni natečenom nosnom sluzokožom, crvenilom u očima, svrabom, kijavica s grčevima i upala dušnika.
Najozbiljnija je astma sa svojim krizama, česti su i poremećaji u varenju, koji se mogu proširiti na ceo digestivni trakt, od usta do analne sluzokože (povraćanje, učestali proliv, rektokolitis itd.), kao i patološke pojave na koži: ekcem, koprivnjača, lokalni otok (Kinkeov edem). Manifestacije u disajnim organima, u sistemu za varenje i na koži predstavljaju 90 odsto ukupnog broja slučajeva alergije.
Inače, ona još pogada oko (konjuktivitis, iritis), urinarni sistem (cistitis), nervni (migrena) i još neke sisteme. Ozbiljnost i obim patološke reakcije zavise i od genetskih faktora koji uslovljavaju — pri dejstvu istog alergena — drukčiju senzibilnost kod svake osobe; kod nekog se mogu pojaviti jedan ili više alergijskih simptoma, kod drugog — nijedan. Kao ilustraciju navodimo slučaj dva brata bli-zanca. Samo jedan je dobijao astmatične krize i to uvek u maju; njegov stan se nalazio na jednom bulevaru ukrašenom platanima. Kad se tu doselio njegov brat, koji dotle nije poznavao alergiju, i on je počeo da pati od astme, i to u istom periodu. Preostalo im je da pronadju novi stan u nekom kraju gde nema platana.
Varira i senzibilnost prema posrednicima. Pri istoj količini posrednika oslobodenih prilikom alergijske reakcije, neke osobe će oboleti, a druge neće ništa osetiti.
Utiču takodje endokrini faktori: na primer, povećava se osetljivost na alergene u danima koji prethode menstruaciji. Danas više niko ne sumnja da su predispozicije prema alergiji nasledne, naročito prema polenskoj alergiji; utvrdjeno je da više od polovine obolelih od te vrste alergije ima bliskog srodnika koji je patio od istih.

Loading...
loading...
----