Alergija na aspirin i kontraindikacije

Odavno se već zna da je jedna osoba od 500 alergična na aspirin.Simptomi alergije na aspirin mogu biti u vidu otežanog disanja, osipa, lli reakcije neke druge vrste.
aspirin alergija
Ljudi često nesmotreno uzimaju i po dve ill više tableta aspirina, kako bi izlečili glavobolju, groznicu, ili bolove od obične prehlade. Većina aspirin i ne smatra pravim lekom, a i lekari ga dosta često prepisuju, mada ponekad ni sami pacijentl ne veruju da će im mnogo pomoći. Medjutim, aspirin uglavnom koristi, ali samo ako se uzima prema pravilnom lekarskom uputstvu.
Aspirin je prvi puta prolzveden u Nemačkoj, 1899. godine, a ipak se tek odnedavno proučavaju neki od negativnih uticaja na ljudski organizom. Nakon što progutaju samo dve tablete aspirina, kod nekih ljudi dolazi do slabijeg krvarenja iz probavnog trakta. Tableta aspirina dolazi u stomak, tu se rastvori i jedan deo odlazi u creva, a odatle u kapilare, u krvotok. U kapilarima ga proteini rastvaraju na dve komponente — salicilnu i sirćetnu kiselinu. Daljnji put aspirina sve donedavno bio je nepoznat. Savremena proučavanja su, medjutim, utvrdila kakvo je dejstvo aspirina nakon što on udje u krv.

Dr Harvi Vajs (Harvey WeIss), iz Njujorka, došao je na ideju da aspirin utiče na grušanje krvi, I u vezi s tim vršio eksperimente. Dobrovoljcima koji su se podvrgli eksperimentu davao je veče doze aspirina i nakon toga ispitivao njihovu krv. Rezultati su pokazali da je bio u pravu: za zgrušavanje krvi pacijenta koji je uzeo aspirin bilo je u proseku potrebno tri minuta više nego kad nije uzeo aspirin. Uz to, izgleda da aspirin oštećuje kapilare i prouzrokuje krvarenje. Kod zdrave osobe to može biti samo mali gubitak krvi, ali kad se proguta više aspirina, oštečenje kapilara je veće, pa može doći do jačeg krvarenja. Osim kapilara, aspirin oštečuje i zidove želuca, pa se stoga ne preporučuje ljudima koji pate od želudačnlh oboljenja. To isto vredi i za ljude koji boluju od hemofillje, za žene u drugom stanju i za one koji se spremaju na operaciju.

Postoje, međutim, i ljudi kojima ove, inače negativne, osobine aspirina mogu koristiti. To se odnosi na one kojima se gruša krv u glavnoj arteriji, pa im preti opasnost od srčanog udara. Njima, a i starijim ljudima uopšte, kod kojih dolazi do zakrečavanja arterija, lekari preporučuju manju količinu aspirina svakog dana. Većina ljudi ne treba da strahuje od štetnog delovanja aspirina. Važno je, jedino, da ga uzimaju samo onda kad je to neophodno, kad im preporuči lekar. On nije svemoguči lek, ali može smanjiti groznicu, a glavobolju učiniti snošljivijom. Ona največa zagonetka u vezi sa aspirinom je: kako to da se ovaj lek toliko godina koristi više nego ijedan drugi — a medicina nije utvrdila ni kako, ni zašto uspešno deluje.

Loading...
loading...
----