Akutna upala trećeg i nepčanih krajnika-angina

Zapaljenja limfnog prstena ždrela
Funkcija limfnog tkiva je zaštita od mikroorganizama i toksina. Svoju funkciju ostvaruje stvaranjem belih krvnih zrnaca, koja ili direktno ili stvaranjem određenih supstanci, uništavaju bakterije, viruse i toksine, što se manifestuje zapaljenjskom reakcijom.

Budući da se prvi kontakt sa mikroorganizmima i toksinima unetim vazduhom ili hranom dešava u ždrelu, razvijen je poseban prsten limfnog tkiva, organizovan u vidu krajnika. Na krovu nosnog sprata ždrela nalazi se treći krajnik, između nepčanih lukova smešteni su nepčani krajnici, a na bazi jezika jezični krajnik.

Zbog akutne upale ždrela i krajnika lekaru opšte medicine javlja se 13,7 % svih pregledanih bolesnika. U dečjem uzrastu ovaj procenat je znatno veći, 43,4 % za predškolsku decu i 41,5 % za školsku decu. Ovaj procenat, u sve tri populacione grupe, stavlja akutne upale ždrela i krajnika na prvo mesto od pet najčešće postavljanih dijagnoza.

Akutno zapaljenje trećeg krajnika javlja se kod manje dece, izolovano ili u sklopu zapaljenja ždrela. Infekcija prelazi iz nosa, najčešće počinje kao virusna na koju se nadovezuje bakterijska. Nos je zapušen i curi, a niz ždrelo se sliva gusti sekret. Telesna temperatura je povišena, a na vratu se uvećavaju limfni čvorovi.

LEČI se antibioticima ako je infekcija bakterijska, ispiranjem nosa fiziološkim rastvorom i stavljanjem kapi za nos, uz lekove za rastvaranje sekreta i spuštanje temperature. Ukoliko se lečenje na započne na vreme, infekcija prelazi na donje disajne puteve i srednje uvo.

Akutna upala nepčanih krajnika (angina)

Javlja se u svim starosnim grupama, ali mnogo je češće kod dece. Manifestuje se bolom u grlu, otežanim gutanjem, uz opšte simptome zapaljenja: malaksalost, povišenu temperaturu i uvećanje limfnih čvorova na vratu.

Leči se lekovima za smanjenje bola i temperature, i ispiranjem grla antiseptičnim rastvorima. Na osnovu lokalnog nalaza, lekar će proceniti da li se radi o virusnoj ili bakterijskoj infekciji, i da li će bakterijsku infekciju lečiti antibiotikom u kapsulama ili inekcijama.

Ne treba kod svakog bola u grlu samoinicijativno uzimati antibiotik.

Znatan broj upala grla uzrokovan je virusima, i u tom slučaju se ne primenjuju antibiotici, izuzev ako se na virusnu nadovezala i bakterijska infekcija.

Neracionalna primena antibiotika podrazumeva njihovo uzimanje kada nisu potrebni ili kada su potrebni, a ne uzimaju se u dovoljnoj dozi i dovoljno dugo. Tako se stvara otpornost bakterija, pa kasnije uzimanje konkretnog antibiotika neće imati efekta.

Gnojna angina se može komplikovati formiranjem apscesa. Na razvoj apscesa ukazuje jak bol sa jedne strane, otežano otvaranje usta i izbočenje
u predelu nepčanog luka i krajnika. Apsces se mora hirurški otvoriti, a po uklanjanju gnojnog sadržaja bol se znatno smanjuje.