Ukoliko ste konstantno iscrpljeni i bezvoljni, možda patite od adrenalnog umora, poremećaja koji nastaje usled nepravilnog rada nadbubrežnih žlezda, važnih za održavanje psihofizičkog zdravlja. Hormoni koje.one luče kontrolišu nivo šećera u krvi i stres, utiču na pretvaranje ugljenih hidrata u energiju i glukoneogenezu (pretvaranje proteina i masti u glukozu), normalizuju imunološki sistem, upalne procese, krvni pritisak, drže elektrolite u ravnoteži te regulišu distribuciju uskladištenih masti i kardiovaskularne funkcije.
Ukoliko nadbubrežne žlezde ne funkcionišu kako treba, to može biti uzrok izrazitog zamora, iscrpljenosti, poremećaja nivoa šećera u krvi, potrebe za slatkim i kofeinom, nemogućnosti da se osoba izbori sa stresom…
Šta uzrokuje adrenalni umor
Stručnjaci veruju da stres, naročito hronični, može uzrokovati preopterećenje nadbubrežnih žlezda do te mere da prestanu da obavljaju svoju ulogu. Oni smatraju da adrenalni umor uzrokuju:
– stresna iskustva kao što su smrt bližnjih, razvod, gubitak posla, dijagnostikovanje ozbiljnog oboljenja i slično;
– izloženost toksinima i zagađivačima iz životne sredine;
– duža izloženost stresu usled finansijskih problema, loših odnosa ili loših radnih uslova, kao i drugih stanja koja izazivaju osećaj bespomoćnosti;
– negativne misli i emocionalna trauma;
– manjak sna;
– loša ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti.
Koji su simptomi?
Kada nadbubrežne žlezde prestanu da proizvode dovoljno hormona, to utiče na svaku telesnu funkciju. Najčešći simptomi su: jutarnji umor i problemi s buđenjem, smanjen libido, depresija, slabost u mišićima, loša koncentracija, slabljenje kostiju, razne upale, povećan broj alergijskih reakcija, loš san, razdražljivost, umor, potreba za slatkim, gubitak kose, gojenje, napetost u mišićima, netolerancija na hranu bogatu ugljenim hidratima ili alijumom, osim ako je u kombinaciji sa mastima i proteinima.Izbegavajte šećer i belo brašno
Budući da ishrana siromašna hranljivim materijama opterećuje nadbubrežne žlezde, jetru, pankreas i druge organe, takođe može biti uzrok adrenalnog zamora. Kada jedemo šećer, belo brašno i druge prerađene namirnice, oni se veoma brzo apsorbuju u našem organizmu i prebrzo podižu nivo šećera u krvi. Ovo šalje signal upozorenja pankreasu, zbog čega on oslobađa veću količinu insulina kako bi se izborio s visokim nivoom glukoze u krvi. Nakon toga nadbubrežne žlezde dobijaju signal da oslobode kortizol kako bi se nivo šećera u krvi ponovo podigao, jer taj hormon saraduje s insulinom da bi nivo šećera u krvi bio u ravnoteži. Svaki put kada jedete šećer i prerađenu hranu, pankreas i nadbubrežne žlezde prolaze kroz ovaj ciklus i to ih opterećuje. S vremenom, ukoliko se ovaj prosec stalno ponavlja, nadbubrežne žlezde prestaju da luče kortizol. Zbog toga je nivo šećera u krvi stalno nizak, što osim adrenalnog zamora uzrokuje i hipoglikemiju.
Toksini – još jedan krivac
Uobičajene hemikalije koje se nalaze u sredstvima za ličnu higijenu, sanitarijama, parfemima, kozmetičkim preparatima, osveživačima vazduha, deterdžentima, građevinskom materijalu, pesticidima i herbicidima remete rad endokrinog sistema i jedan su od vodećih uzroka adrenalnog umora. Održavanje endokrinog sistema u ravnoteži izuzetno je složen proces i veoma mala količina toksina može mu naneti štetu. Telo nema sposobnost da razlaže ovakve toksine, zbog čega ih je, kada jednom dospeju u organizam, teško a ponekad čak i nemoguće eliminisati. Talože se u tkivima i masnim ćelijama te konstantno cirkulišu kroz organizam. Teški metali, naročito živa, direktno mogu ugroziti rad nadbubrežnih žlezda i zaustaviti lučenje koruzola, pa samim tim i uzrokovati adrenalni umor.
Smanjite stres
S obzirom na to da je stres glavni uzročnik adrenalnog umora, treba preduzeti sve mere kako bi se on izbegao ili sveo na najmanju moguću meru:
1. Kada ste umorni, odmorite se što više možete.
2. Noću spavajte osam do deset sati.
3. Izbegavajte da ostajete budni do kasno, idite u krevet na vreme, idealno bi bilo pre 22 sata.
4. Smejte se i radite nešto zabavno svaki dan.
5. Vežbajte (caki umerena vežba ili šetnja pomaže).
6. Izbegavajte negativne misli i negativne ljude.
7. Odvojte vreme za sebe (radite nešto opuštajuće).
8. Potražite stručnu pomoć ukoliko doživite neku psihofizičku traumu.
Jedite više proteina
Trebalo bi jesti što više organske hrane, najmanje tri veća ili pet manjih obroka dnevno, i pritom birati namirnice bogate hranljivim materijama kao što su povrće i voće, orašasti plodovi, semenke i zdrave masti u vidu maslinovog ili orahovog ulja. Ishrana obolelih od adrenalnog zamora trebalo bi da obiluje proteinima, a preporučuju se piletina, ćuretina, pačetina, govedina i riba. Nemojte jesti voće na prazan stomak i birajte ono koje sadrži manje šećera, kao što su maline, borovnice, kupine, jagode, jabuke, kruške, šljive i kivi. Smanjite unos čak i složenih ugljenih hidrata. Najbolja ishrana za osobe koje boluju od adrenalnog umora jeste neznatno modifikovana verzija paleo dijete, koja podrazumeva velike količine proteina iz mesa i masti, povrća siromašnog ugljenim hidratima i malu količinu voća, orašastih plodova i semenja. Žitarice, mahunarke i krompir trebalo bi ograničiti ili izbegavati. Osim toga, pijte dovoljno vode.
