Imate li OPTIMALAN PH?
Preterana kiselost ili baznost organizma može izazvati ozbiljne zdravstvene poremećaje, pa čak i karcinom. Promena ishrane najbolji je način da se reši ovaj problem…
Za dobro zdavlje veoma je važna pH vrednost krvi, koja može da bude kisela ili bazna. Naravno, organizam poseduje mehanizam kojim održava savršenu ravnotežu koja, međutim, može da bude narušena usled raznih metaboličkih poremećaja izazvanih lošim životnim navikama i ishranom.
Acidoza (preterana kiselost) i alkaloza (prevelika baznost) ponekad izazivaju ozbiljne zdravstvene tegobe. U prilog tome govori činjenica da je tridesetih godina prošog veka dr Oto Varburg dobitnik Nobelove nagrade za medicinu dokazao da niža Ph vrednost krvi dovodi do stvaranja tumorskih ćelija.
Kada nastaje kiselost?
Kada pH vrednost padne ispod 7,35, dolazi do pojave acidoze, odnosno “kiselosti” organizma. Glavni uzroci metaboličke kiselosti, koja se najčešće javlja kod dijabetičara, jesu povećana proizvodnja mlečne kiseline ili nedovoljno izlučivanje ove materije preko bubrega, dugotrajno gladovanje, unos određenih namirnica i lekova (salicilati). Respiratorna acidoza nastaje kao posledica poremećaja disanja, najčešće usled patoloških stanja koja oštećuju respiratorne organe. Acidoza deluje na centralni nervni sistem tako što značajno smanjuje njegove funkcije i dovodi do kome, nakon koje može nastupiti smrt.
Šta izaziva baznost?
Ukoliko pH vrednost krvi premaši 7,45 jedinica,nastaje alakaloza ,odnosno baznost krvi.
Simptomi poremećaja pH ravnoteže
Narušena kiselo-bazna ravnoteža u organizmu dovodi do niza zdravstvenih tegoba: glavobolje, pada krvnog pritiska, srčane aritmije, bolova u stomaku, nadutosti, karijesa, paradentoze, hroničnog umora, gubljenja elastičnosti mišića, razdražljivosti, nervoze ili depresije i anksioznosti.
Hrana kao prevencija i lek
Stručnjaci savetuju da se svakodnevni obroci sastoje od 75% “bazne” hrane i 25% “kisele”. Postoje namirnice koje predstavljaju izvor kiselina i/ili baza, međutim, za pojavu acidoze i alkaloze važnija je hrana čijom razgradnjom nastaju takve materije.
NAMIRNICE KOJE IZAZIVAJU BAZNOST KRVI:
karfiol, celer, blitva, krastavci, maslačak, patlidžan, beli luk, pasulj, zelena salata, gljive, luk, paprika, tikvice, alge, spanać, paradajz, cimet, kari, čili paprika, morska so, polen, sokovi od svežeg voća i povrća.
NAMIRNICE KOJE PODSTIČU KISELOST:
masline, sočivo, ušećereno voće, borovnica, šljive, ječam, mekinje, kukuruz, zob, pirinač, pšenica, testenina sa kvascem, belo brašno, maslac, sir, sladoled, hladno mleko, šunka, govedina, jagnjetina, svinjetina, meso divljači, šaran, školjke, ulje avokada i kukuruza, maslinovo, susamovo i suncokretovo ulje, svinjska mast, šećer, kukuruzni sirup, alkoholna pića, pojedini lekovi,duvan.
