Ako je koristite da biste smanjili rizik od srčanog i moždanog udara, možda će vas zbuniti nedavni izveštaji koji bacaju sumnju na bezbednost ovog medikamenta. Saveti svetski priznatih stručnjaka pomoći će vam da se snađete u moru oprečnih informacija.
Odavno znamo da mala čudotvorna tableta acetilsalicilne kiseline ublažava bol, otoke, upale i snižava temperaturu. Reputaciju čudotvornog leka dobila je sedamdesetih godina prošlog veka, kad se otkrilo da može sprečiti stvaranje krvnih ugrušaka, pospešiti cirkulaciju i smanjiti rizik od angine pektoris, te srčanog i moždanog udara. Nedavna istraživanja pokazala su da kod starijih žena može smanjiti šanse za razvoj melanoma, a lekari je često propisuju kao preventivu i prvu pomoć za ublažavanje bola.’zbog čega se svake godine u svetu potroši oko 100 milijardi ovih tableta. Ako ste dugogodišnji dijabetičar, velika je verovatnoća da vam je lekar propisao uzimanje preparata na bazi acetilsalicilne kiseline, koja, kada se koristi u MALIM DOZAMA, može sniziti rizik od kardiovaskularnih bolesti. S druge strane, ako vam nije savetovano da uzimate dnevnu dozu ovog leka, sigurno se pitate zašto je to tako. Zapravo,ovaj medikament nije za svakoga, jer može uzrokovati brojne zdravstvene probleme, što je dovoljan razlog da ga ne upotrebljavate bez prethodne konsultacije sa stručnjadma. Vaš lekar će procenfti da lije ovaj lek bezbedan po vaše zdravlje i može li negativno uticati na apsorpciju drugih medikamenata koje već uzimate. Ukoliko već konzumirate malu dozu leka, nipošto nemojte prestajati bez prethodne konsultacije sa svojim lekarom. Ako to uradite, možete povećati rizik od stvaranja ugrušaka.
Na koji način pomaže?
Visok nivo šećera u krvi može dovesti do razvoja ateroskleroze. Štetne masnoće iz krvi nagomilavaju se u ćelijama zida arterije, što dovodi do njihovog prskanja i pretvaranja u kašastu masu. Na taj način stvara se takozvana aterosklerotična ploča, koja s vremenom sužava lumen arterije i smanjuje dotok krvi u srčani mišić. Ako dođe do pucanja aterosklerotične ploče, masne materije stvaraju ugrušak koji ulazi u cirkulaciju i dovodi do lokalne tromboze u srčanoj arteriji. Ovi ugrušci mogu poremetiti rad srca (uzrokujući anginu ili srčani udar), mozga (uzrokujući moždani udar) i otežati transport kiseonika i nutrijenata kroz telo. Antikoagulantsko dejstvo acetilsalicilne kiseline omogućava da krv normalno cirkuliše i sprečava stvaranje ugrušaka.
Zašto je dobra za osobe s dijabetesom?
Dijabetes može udvostručiti ili čak učetvorostručiti rizik od nastanka kardiovaskularnih oboljenja. “Ovaj metabolički poremećaj povezan je s gojaznošću, hipertenzijom, visokim nivoom triglicerida i lošeg holesterola. Svi ovi faktori povećavaju šanse za razvoj srčanih bolesti, a preventivno dejstvo acetilsalicilne kiseline može biti odlična protivteža”, kaže Dženi Gunton iz australijskog Nacionalnog kliničkog savetovališta za dijabetes.
Koliko je bezbedna u kombinaciji s drugim lekovima?
Vaš lekar je u obavezi da proceni potencijalne rizike. Ako uzimate malu dozu acetilsalicilne kiseline, važno je da maksimalno smanjite unos alkohola i pažljivo pratite stanje organizma u slučaju da pijete druge lekove, kao što su antikoagulantna sredstva, ibuprofen, kortikosteroidi i određeni antidepresivi. S obzirom na to da su ovi lekovi i sami antikoagulanti, mogu pojačati i pozitivna i negativna dejstva acetilsalicilne kiseline. Takođe, budite oprezni ako uzimate riblje ulje (omega-3 masne kiseline), ginko bilobu, kinesku anđeliku i koru vrbe. Ovi suplementi imaju antikoagulantno dejstvo, pa ih ne bi trebalo uzimati bez konsultacije sa stručnjacima.
Postoje li nuspojave antokoagulanata?
Antikoagulantno dejstvo acetilsalicilne kiseline može uzrokovati unutrašnje krvarenje i povećati rizik za nastanak čira na želucu… Ovi medikamenti razreduju krv, pa ako se posečete, biće vam potrebno mnogo više vremena da zaustavite krvarenje. lako je velika italijanska studija objavljena pretprošle godine pokazala da uzimanje 300 mg (i manje) acetilsalicilne kiseline dnevno povećava rizik od obilnog stomačnog i moždanog krvarenja za 55 odsto (što je znatno više nego što se pre mislilo), australijski endokrinolog dr Sultan Lindžavi smatra da je najvažnije dobro proceniti odnos koristi i štete. “Rizik da čir prokrvari usled korišćenja acetilsalicilne kiseline povećava se za 1 do 1,5 odsto, stoje i dalje znatno manje od rizika da dijabetičar doživi srčani udar”, dodao je.
Uzrokuje probleme sa vidom?
Istraživanje koje je trajalo 15 godina, u kojem je učestvovalo 2.000 stanovnika Modrih planina (starijih od 50 godina), pokazalo je da dugotrajno uzimanje acetilsalicilne kiseline može povećati rizik od makularne degeneracije. Po mišljenju autora studije, koju je prošle godine objavio Vestmid milenijum Institut za medicinska istraživanja, učesnici su za dva i po puta povećali svoje šanse za nastanak ovog poremećaja, koji je, ujedno, i česta komplikacija dijabetesa. Iako je ovo već treća studija koja je dala slične rezultate, eksperti nas uveravaju da je potrebno mnogo više istraživanja da bi se potvrdila ova veza. Zasad, smatraju da pozitivna dejstva acetilsalicilne kiseline odnose prevagu u poređenju s mogućim rizicima. Ako već imate znakove degeneracije makule, posavetujte se sa svojim doktorom da prilagodi dozu leka.
Kad bi trebalo da pijete ovaj lek?
“Dnevnu dozu određuje isključivo lekar na osnovu opšteg stanja organizma”, objašnjava Gunton. “Ako je vaš rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti srednji ili visok, acetilaslicilna kiselina mogla bi biti dobar izbor.” Verovatnoća da doživimo srčani udar povećava se s godinama, pa Gunton smatra da sve osobe s dijabetesom stanje od 60 godina svaki dan treba da uzimaju malu dozu ovog leka. Ako ste mlađi, po njenom mišljenju treba da ga konzumirate samo u slučaju da imate još neki od faktora rizika (hipertenzija, povišen holesterol, prethodni srčani udar, pušenje, genetska predispozicija…).
Dodatna napomena
Novo istraživanje sugeriše da je više od polovine osoba s dijabetesom otporno na antikoagulantno dejstvo acetilsalicilne kiseline. Asistentkinja Dženi Gunton iz australijskog Nacionalnog kliničkog savetovališta za dijabetes kaže da to ne znači da dijabetičari treba da prestanu da je uzimaju. “Umesto toga, neophodna su dodatna istraživanja ikako bi se odredilo koliko veću dozu leka bi trebalo propisati onima koji su otporni. Trenutno ne postoji jednostavan test kojim se može odrediti na koga ova grupa lekova ima blagotvorno dejstvo, pa se dijabetičarima s velikim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja ipak savetuje da dnevno uzimaju malu dozu”, dodala je.
