Ko zna zbog čega to čine? Neki tvrde da bogatima droga služi da prebrode stres, da se nose sa frustracijama umanje depresiju ili izbegnu anksioznost.
Kod siromašnih, pak, ona može da bude vrsta bekstva od stvarnosti i osvajanje sveta užitka i snova u koji inače nemaju pristupa. Bez obzira na motive, milioni Amerikanaca koriste, zavisni su ili su navikli na lekove za popravljanje raspoloženja. Oni su legalni kada vam ih lekar prepiše, a kada ih sami uzimate, to podleže krivičnom gonjenju. Granica izmedu ta dva načina je, po mom mišljenju, veoma krhka a ishod bar u medicinskom smislu, često potpuno različit.Kad uzmete bilo koju drogu, prvo iskustvo može biti divno, ali drugi put nije tako zabavno. Što više to činite, potrebno je sve više i više droge da se postigne željeni efekat. Neizbežne posledice su zavisnost, navika i potpuno predavanje narkomaniji. Pošto se doze droge uvečavaju a intervali izmedu njih smanjuju, potreba za drogom se pojačava. A opet, ne mozete uvek biti sigurni da čete je na vreme nabaviti. Lekar koji vam prepisuje neko narkotičko sredstvo možda vam neče prepisati onoliko koliko vam treba, jer mu to propisi ne dozvoljavaju. A ako, opet, nabavljate od preporodavaca, možda nećete moći sebi više da to priuštite. A kada doze i učestalost uživanja nisu na nivou potreba organizma, simptomi su nepodnošijivi.

Legaino “drogiranje” lekovima
Amerikanei troše više novca na “pilule sreće” nego na kontraceptivna sredstva. Mada je Valium prototip ove vrste pilula, lekari su prosto zasuti prospektima farmaceUtskih kuća koje izbacuju “nove”, “sigurnije”, “manje zavisne”.”efikasnije” i “manje toksične” lekove za popravijanje raspotoženja.
Mnogi psihijatri su digli ruke od slušanja priča o problemima pacijenata. “Popijte ove pilule tri puta na dan pre jela i biće vam bolje!” Svakako, ti lekovi mogu biti blagodet za pacijente sa pravim psihijatrijskim poremećajima – maničnim dcpresijama, fobijama, šizofrenijom. Nevolja je što se istiviše preporučuju ljudima sa svakodnevnim problemima.
Evo nekih posiediea koje se javljaju medju onima koji redovno uzimaju ili su zavisni od takozvanih sredstava za smirenje ili psihotropika.
• Nepravilan rad srea. Mnogi lekovi protiv depresije i anksioznosti izazivaju pojačano lupanje srca i pulsacije. Mada vam to ponekad ne prija, ova sredstva su obično bezopasna. Ali. mogu biti i opasna ako već imate smetnje u lupanju srca ili bilo kakav skriveni srčani poremećaj.
• Dejstvo na krvni pritisak -podizanje ili spuštanje. Ako već uzimate neke lekove protiv hipertenzije, dodatna sredstava za smirenje će još više smajiti njegovu visinu i izazvati nesvestice i vrtoglavice. Sa druge strane, sastojci iz grupe “monoaminooksid” inhibitora koji obilo smanjuju krvni pritisak, mogu ga dići do “nebesa” ako slučajno popijete malo crnog vina, pojedete čokoladu ili se osladite nekim starim dobrim sirom. Ove kombinaeije čak su ponekad mogle da izazovu šlog ili smrt.
• Impotencija. Sredstva za smirenje mogu vas “relaksirati” i preko mere i smanjiti vam želju i seksualnu sposobnost. • Pored ovih tipičnih neakativnih efekata, “psihotropici” mogu izazvati uobičajene reakeije na lekove, alergijske reakcije, temperature i neprijatnu inkompatibilnost u kombinaciji sa drugim lekovima.
> > > >Vrste droga

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.