Breskve i nektarine kalorije nutritivna vrednost lekovitost

BRESKVE I NEKTARINE

SASTAV I HRANLJIVA VREDNOST

Zbog specifičnog prijatnog ukusa, sočnosti i hranljive vrednosti breskve spadaju u red najhranljivijeg i biološki najvrednijeg voća. Plodovi se koriste kao sirovina za proizvodnju sokova, kompota, džemova, marmelada, ali nisu podesni za zamrzavanje i sušenje.

Imaju visoki sadržaj šećera (10,5%), umereni sadržaj belančevina (0,75%), malo masti i malo biljnih vlakana. Nemaju holesterola, male su kalorične vrednosti i lako svarljivi.

Kada sazrevaju, pektin se u ćelijama rastvara i plodovi postaju mekši, pa ne podnose duži transport i čuvanje. Skrob se pretvara u šećer.

Nektarine su veoma slične breskvama, imaju nešto veću kaloričnu vrednost i nazivaju se još »breskve bez dlačica«..

Breskva ima 48 kalorija na 100 grama
Nektarina ima 43 kalorije na 100 grama
Breskve i nektarine sa žutom bojom »mesa« imaju dosta karotina koji u ogranizmu čoveka prelazi u aktivni vitamin A. 100 g bresaka daje 535 I.J. vitamina A, što je 10% dnevne potrebe za odraslu zdravu osobu. Ista količina nektarina daje 736 I.J. vitamina A ili 15% dnevne potrebe. Breskve i nektarine su, takođe, dobar izvor vitamina Bl, B2, B6 i vitamina C. Od mineralnih sastojaka najviše ima kalijuma, kalcijuma, fosfora i gvožđa.

Kao i koštice kajsija i šljiva i koštice bresaka sadrže amigdalin — prirodni cijanid. Stoga ne treba jesti koštice, jer može doći do trovanja.

KUPOVINA I ČUVANJE

Kupovati: breskve i nektarine koje su izrazito žute ili krem boje. Crvena odnosno rumena boja nije uvek znak da su plodovi zreli, jer je to odlika sorte. Najbolje se poznaju zreli plodovi po opipu i mirisu. Zrele breskve i nektarine imaju intenzivnu aromu i izrazito narandžastožutu boju »mesa«.

Izbegavati: zelene i čvrste breskve i nektarine. Kod zrelih plodova enzimi pretvaraju nerastvorljive pektinske materije u rastvorljivi pektin, smanjuje se koncentracija gorkog fenola i plodovi postaju slađi. Kada se plodovi uberu, enzimsko dejstvo prestaje, pa ako je voće ubrano zeleno, ono neće dozreti niti postići odgovarajući ukus, za razliku od drugih vrsta voća..
Breskve i nektarine treba držati na sobnoj temperautri dok ne omekšaju, i tek onda ih smestiti u frižider. Hladnoća zaustavlja enzimatsko dejstvo koje rastvara pektin u voću i omekšava ga. U frižider ih staviti bez pranja, a oprati ih pre korišćenja. Ovako mogu stajati oko dve nedelje.

PRIPREMANJE I KORIŠĆENJE
Najbolju hranljivu vrednost imaju sveži i zdravi plodovi I takve treba konzumirati.

Radi lakšeg ljuštenja, ukoliko se plodovi teško ljušte, a što zavisi od stepena zrelosti i sorte, potrebno je plodove uroniti u toplu vodu oko 30 sekundi, zatim ih izvaditi i potopiti u hladnu vodu. Topla voda razara sloj ćelija ispod pokožice, što omogućava njeno lakše odstranjivanje.

Breskve i nektarine ne treba ljuštiti niti seći pre upotrebe, jer brzo dolazi do enzimatskih promena i tamnjenja voćnog »mesa«. Ova pojava se može usporiti prelivanjem ili potapanjem plodova u razblaženi limunov sok ili razblaženo sirće, kao i mešanjem komada bresaka ili nektarina sa komadima citrus plodova u voćnoj salati, a koji, zbog sadržaja kiseline, sprečavaju tamnjenje.

U toku kuvanja bresaka i nektarina, zbog rastvaranja pektina u ćelijama, voćno »meso« omekšava. Takođe, dolaizi i do razaranja enzima polifenoloksidaze, pa voće zadržava prirodnu boju ne tamni.

LEKOVITOST BRESKVE I NEKTARINE

-Poboljšanje rada organa za varenje.
-Nadoknađivanje izgubljenog kalijuma.
-Smanjenje rizika oboljevanja od nekih vrsta raka.

Breskve i nektarine su bogat izvor kalijuma, kao i pomorandže, te se preporučuju osobama koje koriste diuretike i na taj način gube potreban kalijum.

Prema podacima Američkog društva za borbu protiv raka, “voće i povrće koje je jarko žute boje, poput breskve i nektarine, bogato je karotinom koji se u organizmu pretvara u aktivni vitamin A, a koji se pokazao kao efikasan u smanjenju rizika ad raka grkljana, jednajaka i pluća.

Oni koji drže dijetu bez šećera (dijabetičari), moraju ograničiti konzumiranje bresaka i nektarina.