Kiseljenje je jedan od najstarijih načina konzerviranja povrća. Postoje dva osnovna načina: kiseljenje u slanoj vodi i kiseljenje sirćetom. Kod kiseljenja u slanoj vodi povrće se drži u slanom rastvoru od 10 dana do nekoliko nedelja, zavisno od vrste povrća i načina sečenja. Za to vreme u slanom rastvoru nastaje mlečna kiselina koja će ga štititi od kvarenja. Tokom vrenja povrće menja boju i ukus, tako da zeleno povrće obično postaje žućkasto. Na ovaj način najčešće se pripremaju krastavci.
Kiseli krastavac u tegli recept za pripremanje
Oprani sitniji krastavci prelivaju se sledećim rastvorom:
na 6 litara vode dodaje se 1 litar sirćeta i 300 g soli. To je dovoljno za 10 kg krastavaca. Krastavci stoje u rastvoru 12 časova. Za to vreme će omekšati tako da mogu da se slože u tegle. Preostalu tečnost treba prokuvati i njome preliti krastavce u teglama. Među krastavce mogu se staviti listovi vinove loze, koren rena, suva mirođija ili biber.
Tegle se ne pune do vrha, jer treba ostaviti mesta za vrenje. Tegle treba da stoje desetak dana. Posle tog vremena zamućena tečnost se izbistri, a tada tegle treba zatvoriti celofanom i poslagati u ostavu za zimu.
Kod ostavljanja kiselog povrća za zimu možete se odlučiti za tegle ili plastično bure. Ako stavljate povrće u tegle, možete napraviti mešanu salatu od iseckanog različitog povrća ili stavljati svaku vrstu povrća posebno. Kod stavljanja turšije u bure, sl-bodno pomešajte sve vrste povrća koje želite da ostavite za zimu. Osim “klasične” paprike i krastavaca, u turšiju se mogu stavljati i šargarepa, karfiol, zeleni paradajz, crni luk (samo veoma sitan), male glavice kupusa, pa čak i jabuke i sitne lubenice.
Leave a Reply
Want to join the discussion?Feel free to contribute!