Pravilno postavljanje stola i serviranje

PRAVILNO POSTAVLJANJE STOLA I SERVIRANJE
Lepo postavljen sto je uživanje za svačije oko. Za postavljanje stola potrebno je imati ukusa, ali i poznavati neka osnovna pravila.Za pravilno postavljanje stola i serviranje važno je da se boje posuđa, pribora za jelo, stolnjaka i ukrasa slažu.

Uz šareno posuđe stavlja se jednobojan stolnjak i salvete, a uz jednobojno posuđe bolje odgovaraju šareni stolnjak i salvete. Najlepši ukras postavljenog stola, osim lepo aranžirane hrane, svakako je sveže cveće. Za svakodnevne obroke dovoljan je buketić poljskog cveća, pa da čitava prostorija sine. Za svečane ručkove i večere univerzalno rešenje je buket ruža uz svećnjake s upaljenim svećama. Sveće ne samo što doprinose svečanoj atmosferi, nego i eliminišu ; dim od cigareta i pročišćavaju vazduh u prostoriji.Možete se odlučiti i za neki cvetni aranžman, ali cveće uvek mora biti nisko aranžirano, tako da ne zaklanja gostima pogled. Osim cveća, na sto se mogu staviti i drugi ukrasi kao ukusno složeno voće, suvo lišće kombinovano s plodovima, dekorativni slanici.
Ako je večera ili ručak za neku naročitu priliku, to može da bude inspiracija za postavljanje stola — na primer, za novogodišnju večeru po pravilu se koriste aranžmani od četinara.

Osnovna pravila za pravilno postavljanje stola i serviranje
• Pribor za jelo koji će se prvi koristiti stavlja se najdalje od tanjira, a onaj koji će se koristiti poslednji stavlja se najbliže tanjiru. Viljuška se po pravilu postavlja levo od tanjira, a nož i kašika desno (ovo važi čak i ako znate da će na tom mestu sedeti levoruka osoba). Jedini izuzeci su jela koja se jedu samo viljuškom — tada se viljuška postavlja desno od tanjira — i špageti, za koje viljuška i kašika menjaju mesta.

• Čaše za vodu i vino postavljaju se desno od tanjira, s tim što je čaša za vodu sasvim desno, a čaša za vino pored nje. Ako ćete služiti više vrsta vina, čaše se postavljaju onim redom kojim će se koristiti — najbliže tanjiru je ona čaša iz koje će se prvo piti. Glavna vinska čaša treba da stoji tačno iznad vrha noža koji je predviđen za glavno jelo.

• Tanjiri se menjaju posle svakog jela, a čaše os-taju na stolu do kraja ručka ili večere. Tanjir za salatu stoji s leve strane.

• Tanjiri se postavljaju na nekoliko centimetara (dva prsta) od ivice stola, a razmak između njih treba da bude približno jednak širini dva tanjira. Najjednostavniji način da ovo postignete je da pri postavljanju stola koristite dva tanjira da njima “odmerite” rastojanje. Kod svečanih ručkova se, osim tanjira za određena jela, postavlja i tanjir koji služi kao podmetač za tanjir za supu. Iz tog tanjira se ne jede.

• Salvete se mogu saviti na mnogo dekorativnih načina, a postavljaju se odmah do viljuške, levo od tanjira, ili na sam tanjir ukoliko prvo jelo nije supa. Veličina salveta zavisi od obroka. Za ručkove i večere potrebni su veći salveti, a za zakusku su dovoljni i mali. Kod rasporeda sedenja za stolom takođe postoje određena pravila. U čelu stola, na počasnom mestu, uvek sedi domaćica ili domaćin, osim u slučaju kada se obrok priređuje nekome u čast. Tada počasno mesto pripada slavljeniku. Čelo stola je kraća strana stola, koja stoji nasuprot vratima kroz koja se unosi obrok. “Bolja” mesta za stolom su ona koja su bliže domaćici i domaćinu, a “gora” su ona koja su najdalje od njih. Ako domaćica i domaćin sede na oba čela stola, najgora mesta su na sredini dužih strana. Kod postavljanja hladnog bifea takođe postoje posebna pravila. Najvažniji je, naravno, sto na koji će se postaviti hrana i pribor za jelo. Najbolje je da stoji na sredini prostorije, tako da gosti mogu da se poslužuju krećući se oko njega. Ako je prostorija mala, sto se postavlja uza zid. U oba slučaja stolice treba skloniti staviti uz zidove, da ne bi smetale gostima kod služenja. Ako je sto u sredini sobe, glavno jelo možete podeliti na dva dela i servirati u činijama na dva kraja stola. Činije s prilozima, salatama, hlebom, sosovima i začinima postavljajte između ove dve činije, prema sredini stola. Pribor za jelo i salvete postavite na sredinu jednog i drugog kraja stola. Ako je sto uza zid, salvete, pribor za jelo i tanjire postavite tako da se lako dođe do njih. Ukrase i sveće postavite na zadnji deo stola, blizu zida, tako da ne ometaju pristup posluženju. Vino, kafu i kolače servirajte na posebnom stolu, tako da gosti ne smetaju jedni drugima tokom posluživanja. Pazite da ne pretovarite sto posluženjem i priborom. Treba da ostane dovoljno prostora da gosti mogu da spuste čaše ili tanjire na sto.

Ovako je nekada bilo postavljanje stola i serviranje…
Postavljanje stola
Stonjak treba da je toliko velik, kako bi pokrivši sto visio od ivice ovoga za 30-35 cm. Za svečane gozbe upotrebljava se fini beo, “damasciran” stonjak. Kakve će biti mustre na njemu, zavisi koliko od domaćičina ukusa, toliko i od mode. Isto je tako stvar mode hoće li biti obično ili šupljički porubljen, možda čipkom urešen. Moda propisuje da li će na stolnjaku vezom označena početna pismena domaćičina imena biti obeležena na jednom ili na dva mesta, u uglovima, ili na dvema kraćim stranama dole po sredini, pa i to da li će biti uporedna ili spletena pismena (monogram)…

Serviranje
Za svaku svečaniju gozbu, na kojoj ima mnogo zvanica, mora se domaćica postarati i za dovoljnu i zgodnu poslugu. Za 12 osoba računa se jedna posluga. No, osim svake druge posluge, treba da se domaćica u takim prilikama postara i za jedno razumno mlađe, koje bi u nepredviđenim slučajevima bilo samo gostima na raspolaganje, pošto se često događa, da poneko od gostiju želi da mu se donese kakva potrebna a zaboravljena stvar, nešto propušteno i neučinjeno da se izvrši, ili kome kakva važnija poruka da se dostavi, jer kada bi se za tu svrhu upotrebilo drugo koje mlađe, zaostao bi posao, koji je dotle bio poveren istome.
Za meso se upotrebljavaju dugačke činije, a ima ih uglavnom u dve vrste: širih i užih. Šire se upotrebljavaju tada, kada mesu treba dodati ukrasa (garnirung) ili kad ga treba preliti umokcem, a uže, kada se na činiju slaže samo meso. Ako je ukrasa manje vrsta, metne se na jednu polovinu činije uzduž meso, a na drugu ukrasi; ako ih je više, metne se meso na sredu a ukrasi sa obe strane uz njega. Kako će se ovi slagati, zavisi od domaćičina ukusa, no mora se paziti da ukrasi nikad ne pređu visinu mesa i da slični ukrasi, bilo po boji bilo po obliku ukusu, ne dođu jedan uz drugi. Uz svaku činiju u kojoj je meso metne se ili obična viljuška za vađenje ili šiljasta sa dva poduža paroška koja je za tu svrhu načinjena. Ako ukrasa ima s jedne strane, meće se uz njih jedna kašika za vađenje, ako su naslagani sa obe strane, tada se sa svake strane meće po jedna.