zimska nega kozeHladne vremenske prilike, oštar vetar, niska vlažnost i boravak u zatvorenom isušuju kožu tokom zimskih meseci zato zimska nega kože treba da se razlikuje od nege tokom drugih godišnjih doba.

Da biste svoju kožu zaštitili i izbegli iznenađenja, potrudite se da je blagovremeno negujete, i to na pravi način. Hidratantna krema je neophodna. Ne samo za lice nego za celo telo. Osim hidratacije, suvoj koži je potrebna dodatna hrana, jer je uobičajena dnevna hidratacija neće zadovoljiti. Hrana bogata omega 3 i omega 6 masnim kiselinama sadržana je u namirnicama kao što su riba, maslinovo ulje i orašasti plodovi. Povrće, voće i žitarice bogati su vitaminima A, C i E. Suva koža podložna je jačem boranju i neprijatnom osećaju zatezanja. Odstranjivanje mrtvih ćelija je prvi korak protiv suve kože. Što je koža čistija, sredstvo za hidrataciju će imati bolji efekat i dublje će prodreti. Treba imati na umu da sredstvo za negu uvek nanosimo na vlažnu kožu. Proizvodi za ovlaživanje sprečavaju isparavanje vode iz kože. Suvoj koži najbolje će koristiti ovlaživač sa osnovnim sastojcima kao što su na primer mineralna ulja. Ono u čemu mnogi od nas greše zimi je dugotrajno kupanje i tuširanje. Ništa ne zagreje bolje od vruće kupke, ali u zimskim mesecima ona dodatno isušuje kožu.

Nije samo leti neophodno piti velike količine vode. Voda čini veliki procenat organizma i zato je važno da je osiguramo u telu. Umesto vode piju se i biljni čajevi, poput zelenog, žutog ili crnog, koji organizmu donose još koristi.Suv vazduh škodi koži, pa je preporučljivo paziti na vlažnost u prostoriji. Uslovi u prostorijama mogu da štete koži čak i više nego oni spoljašnji. Grejanje u prostorijama isušuje vazduh. Najbolja investicija za kožu je ovlaživač s hladnom vodom, iako su sunčevi zraci zimi manje intenzivni, ipak mogu da oštete kožu, pogotovo na snegu. Zimi valja izbegavati upotrebu sapuna, jer on skida zaštitni masni sloj kože, a loša vest je da nijedna krema ne može da nadoknadi tu vlažnost.

Žene obično misle da njihova šminka zimi izgleda neuredno. Prava hidratantna krema to može da popravi. Usne imaju samo tri do pet slojeva kožnih ćelija, dok ostatak kože na telu ima petnaest. Zbog toga je zaštita kože na usnama vrlo bitna. Zimi treba izbegavati lizanje usana iz navike. Kad vlaga ispari, usne će biti suvlje nego ikad. Zimi je koža često suva, bez sjaja i svežine. Potrebe vaše kože menjaju se kako prolaze godišnja doba, a zimi su najizraženije. Da bi koža ostala zdrava i lepa, potrebna joj je dodatna nega, zaštita i hidratacija. Koža je najveći organ ljudskog tela. Obnavlja se svakih 7 do 10 nedelja, a njena glavna uloga je da zaštiti organizam od štetnih uticaja spolja. Koža sprečava ulazak štetnih mikroorganizama iz okoline, ali i delovanje hemikalija. U njoj se nalazi pigment melanin koji štiti ćelije od štetnog delovanja UV-zračenja.

U dubljim slojevima kože nalaze se lojne i znojne žlezde. Izlučivanjem znoja čovek reguliše telesnu temperaturu, a loj stvara sloj na površini kože koji sprečava preterani gubitak vlage, a time i isušivanje.

Tokom zime upravo isušivanje kože može da predstavlja veliki problem. Svakodnevno izlaganje suvom, hladnom vazduhu i vetru može da poremeti ravnotežu u koži i izazove peckanje, zatezanje, svrab i iritaciju.

Osim toga, zimi često boravite u zagrejanim prostorijama s niskom vlažnošću vazduha, izloženi ste brojnim obavezama i stresu, a i u dodiru ste s puno ljudi, čime se povećava opasnost od infekcija i narušavanja imunološkog sistema.

Zimi je često koža suva, bez sjaja i svežine, a to može biti i odraz neuravnotežene ishrane s mnogo kalorične hrane, manjkom svežeg voća i povrća, ali i delovanja štetnih faktora. Pri tom najznačajniju ulogu sigurno imaju kafa, alkohol i cigarete, ali nije zanemarljiv ni uticaj drugih nepovoljnih faktora – smoga u gradskom vazduhu i prašine koja vrlo često zimi ostaje zarobljena u prostorijama koje se ne provetravaju toliko često.
Nedovoljna telestia aktivnost jedna je u nizu loših navika savremenog čoveka. Upravo telesna aktivnost podstiče cirkulaciju u čitavom organizmu, pa i u koži. Na taj način koža dobija dovoljno kiseonika i odstranjuju se štetne materije, ali i ubrzava obnavljanje kože, što je zimi preko potrebno.

Ne treba zaboraviti ni uticaj štetnog ultraljubičastog zračenja, iako sunce zimi ne greje jako kao leti, štetan uticaj ultraljubičastog zračenja uvekje prisutan. U predelima sa snegom i ledom on može biti još jači, pa ako volite sportske aktivnosti na otvorenom tokom zimskih meseci, nikako ne zaboravite da zaštitite kožu visokim zaštitnim faktorom. Naime, dokazano je da maligne bolesti kože (kao što su planocelularni i bazocelularni karcinom i maligni melanom) nastaju pod uticajem UV-zračenja, jer su znatno veće učestalosti pojavljivanja malignih bolesti u područjima kože koja najčešće nisu pokrivena – glava, vrat pa tek onda drugi delovi tela. Za štetan uticaj najznačajnije je delovanje UVB-zračenja koje direktno oštećuje DNK ćelija kože.
U poslednje vreme često je i izlaganje veštačkim izvorima UV-zračenja (kao što je solarijum), za koje je dokazano da su podjednako štetni kao i sunčevo zračenje, a pored toga dovode do prevremenog starenja kože i dodatnog isušivanja. Vaša koža je posle solarijuma možda bronzane puti, ali je isušena i s mnogo sitnih bora.

Stres je takođe jedan od dodatnih faktora koji štete zdravlju kože. Dokazano je da osobe koje su pod stalnim uticajem stresa, ali i štetnog UV-zračenja, imaju veću šansu da obole od nekog tumora kože. To se objašnjava negativnim delovanjem stresa i UV-zračenja na imunološki sistem, a ukoliko su zajedno prisutni, taj uticaj je još veći. Osim stresa s kojim se svakodnevno susrećete na poslu ili u porodici, zimi je značajan i uticaj klimatskog stresa.

Zimi većinom boravimo u zatvorenim prostorijama koje se greju i tek povremeno izađemo napolje na veoma niske temperature, pa čak i najmasnija koža gubi svoja prirodna ulja i vidno se isušuje. Međutim, ne postoji problem koji ne može da se reši, pa otkrivamo nekoliko trikova koji će vam pomoći da i tokom zime imate zdravu i hidriranu kožu. Pre svega, umesto vrućom vodom, lice i telo perite toplom. Vruća voda i pare znatno isušuju i uništavaju kožu kada se koriste prečesto ili predugo. Postoji mnogo načina za uklanjanje mrtvih ćelija kože, ali najsigurniji su prirodni ili sintetički pilinzi, sunđeri ili četke za lice i kožu, kao i proizvodi sa alfa-hidroksidnim kiselinama s ne više od 10 posto koncentrata. Za zaštitu kože koristite antioksidanse koje možete nabaviti u bilo kojoj prodavnici zdrave hrane. Avokado jednom nedeljno osigurače vam dovoljnu količinu preko potrebnih esencijalnih masnih kiselina, koje možete dobiti i u pilulama sa uljem semenki lana, ili ih u prirodnom obliku dodati jutarnjim žitaricama i njima ukrasiti salatu.

Dimljeni losos jednom nedeljno “napuniće” vas omega 3 i omega 6 masnim kiselinama. Tri puta nedeljno na lice nanesite gel masku koja hidrira, ne zaboravite da pijete mnogo vode i pazite na ishranu, iako je u zimskim mesecima teško držati se pravilne ishrane, uz sve te kobasice i šunke koje iskaču sa svih strana, nemojte previše izgubiti disciplinu.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.