Terapija laserom zauklanjanje bubuljica bezbolan je način koja daje najbolje rezultate u lečenju akni i bubuljica…
Akne ili bubuljice jedno su od najčešćih oboljenja kože. Reč je promenama na licu, grudima i leđima, odnosno na mestima gde su lojne žlezde najaktivnije. Javljaju se u pubertetu, a najizraženije su oko osamnaeste godine. U većini slučajeva spontano se povlače do dvadeset pete godine života, a nekada mogu trajati i deset godina duže. Iako bubuljice predstavljaju problem oba pola, kod dečaka se sreću nešto češće i u težem kliničkom obliku. Mnoge akne
mogu da dovedu do ozbiljnih psihičkih poremećaja, od nesigurnosti i povlačenja u sebe, do težih oblika depresije. Na sreću, danas postoji čitav niz preparata i metoda kojima se akne mogu sanirati, mada je preporučljivo da se oboleli najpre obrati lekaru dermatologu kako bi se lečenje sprovelo na pravi način.
Od mitesera do “vulkana”
Akne vulgaris najčešći su oblik bubuljica i predstavljaju hronično upalno oboljenje lojnih žlezda, smeštenih po čitavoj koži, osim na dlanovima i tabanima. Ove žlezde izlučuju kožni loj (sebum), supstancu koja održava vlažnost kože. Do problema sa bubuljicama javi pojačano lučenje sebuma. Svaka bubuljica zapravo nastaje 2-3 nedelje pre nego što se pojavi na površini kože. Na početku, zbog začepljenja sitnih otvora na koži, loj se zadržava u folikulu dlake. Do začepljenja dolazi kada se stare izumrle ćelije na koži pomešaju sa lojem, čime se stvaraju “čepovi”, koji zadržavaju masnoću i bakterije unutar folikula i dovode do pojave mitesera (komedona). Njih je lako prepoznati po vrhu tamne boje (oksidisani loj). Miteseri su prva “stepenica” u stvaranju mnogo težih oblika akni, jer lojne žlezde nastavljaju lučenje, a pošto se zbog začepljenja pora masnoća nagomilava, dolazi do proširenja i deformacije lojnih žlezda. Nastaje pogodno tlo za razmnožavanje bakterija, dolazi do upale lojnih žlezda i okolnog tkiva, te do stvaranja čvorića – papula. Ukoliko se proces upale nastavi, pojavljuju se pustule sa gnojnim sadržajem, koje mogu prerasti u “vulkan” bubuljice – modre čvorove (nodule), ili u ciste veličine lešnika. Ukoliko se akne zanemare, pojavljuju se i duboki neestetski ožiljci, a bolest postaje hronična.
Šta izaziva akne
Uzroci nastanka akni mogu biti brojni, a smatra se da su najčešći poremećaji hormonske ravnoteže (koji se obično javljaju u periodu puberteta, tokom trudnoće, kod pojave policističnih jajnika i tokom menopauze), jer su lojne žlezde veoma osetljive na rad hormona. Najveći izazivači pojačanog lučenja loja su polni hormoni – androgeni; sa druge strane, estrogeni smanjuju aktivnost lojnih žlezda i zbog toga se često koriste kao terapija u lečenju akni. Pod uticajem progesterona dolazi do zadržavanja vode i oticanja epiderma, praćenog blokadom kanala lojnih žlezda. Zbog toga se ženama u predmenstrualnom periodu povećava broj akni. Veliku ulogu u nastanku akni ima i stres. Hormon stresa direktno utiče na lojne žlezde i pojačava . njihovu “produktivnost” – tada se javljaju acne tarda, poznatije kao “akne karijere”.
Uzimanje lekova poput kortikosteroida, tuberkulostatika ili vitamina B12, takođe može da dovede do pojave akni, a neretko bubuljice “buknu” i kada se koriste neadekvatna kozmetička sredstva. Ne preporučuje se ni nestručno i nehigijensko tretiranje gotovo neprimetnih promena na koži.
Uloga ishrane u nastanku akni još uvek je pod znakom pitanja. Postoje uverenja da čokolada, prženi krompir, šećer i mleko mogu dovesti do pojave akni, ali to još uvek nije dokazano.
Lečenje kremama i antibioticima
U pokušaju odstranjivanja bubuljica nikako ne treba biti “sam svoj majstor”, jer svako tretiranje kože koja nije dezinfikovana, i to prljavim rukama, povećava mogućnost inficiranja. Posebno treba voditi računa da se ne istiskaju gnojne akne u predelu gornje usne i bočnih strana nosa, jer bakterije mogu prodreti u velike krvne sudove i prouzrokovati sistemske infekcije. Lečenje akni mora biti pod nadzorom lekara i sprovodi se u zavisnosti od težine oboljenja, a terapija može biti lokalna (kod blažih slučajeva) ili opšta, i razlikuje se prema tipu akni. U slučaju komedona primenjuju se supstance koje omogućavaju otvaranje izvodnih kanala lojnih žlezda, čime se olakšava izlučivanje sebuma i dolazi do “ljuštenja” mitesera. U grupu ovih supstanci spadaju alfahidroksi kiseline, benzil-peroksid i retinoidi. U slučaju blago upaljenih akni u terapiju se uključuju i antibiotici u vidu losiona i gelova, dok se protiv umereno upaljenih bubuljica antibiotici uzimaju i oralno. Ukoliko je u pitanju jaka upala, prilikom koje se pojavljuju nodularne akne, uvodi se i hormonsko lečenje. Ponekad je neophodna duža terapija (prilično ozloglašenim) lekom Roaccutaneom, koji ima čitav spektar neželjenih nuspojava, i može da dovede do depresije. Treba biti spreman na to da su svi ovi oblici lečenja dugotrajni, pa je neophodno biti strpljiv.
