Prirodni sapuni

Sve je počelo pre oko pet hiljada godina, kad je od masti i pepela napravljen prvi sapun. Otad pa do danas – sapun je doživeo ogromnu transformaciju. Od jednostavnih sapuna – onih ne tako prijatnog mirisa što su ih naše prabake pravile posle svinjokolja, koristeći se ostacima koji nisu za ljudsku ishranu – moderna kozmetička industrija je, pomoću parfema i različitih hemijskih sastojaka, napravila proizvode koji, osim nege, nude i estetski ugođaj. Ipak, u poslednje vreme sve je popularnija ručna izrada sapuna od prirodnih sastojaka.

SUDAR BAZA I KISELINA
Jedna od mana sapuna jeste njegova pH vrednost. Sapun je po hemijskom sastavu bazan, dok je koža prekrivena kiselim omotačem, koji je donekle štiti od razmnožavanja bakterija. Dakle, koža ima pH 5,5, a sapun, kao bazan proizvod, pH 9 do 10, te u kontaktu s blago kiselim pH kože gubi svoje dejstvo. U uslovima tzv. tvrde vode – sapun proizvodi teško topive soli, koje mu još više smanjuju efikasnost, a pored toga nadražuju i kožu. Ona nakon čestog pranja sapunom postaje crvenkasta i suva, a javlja se i svrab. Što je još gore, nestaje njena prirodna zaštita u obliku gorepomenutog kiselog omotača, tj. pH kože, u sudaru s bazom iz sapuna, polako se pomera od kiselog ka neutralnom, te se tako stvaraju uslovi za razmnožavanje bakterija, ma koliko to paradoksalno zvučalo.

Osim toga, parfemi koji se dodaju sapunima takođe pogoršavaju alergijske bolesti kože. Jedino dečji sapuni sadrže manje parfimisanih sastojaka.

PREDNOST PRIRODNIH SAPUNA
Prirodni sapuni koji su potpuno bezbedni za upotrebu prave se od hladnoceđenih biljnih ulja (kokosovo, maslinovo, palmino, bademovo…) i eteričnih ulja prijatnog mirisa. Neki proizvođači koriste se gotovim sapunskim bazama – na primer, onim glicerinskim – ali su tad u njihovom sastavu i sodium lauryl odnosno lauryth sulfat. Od eteričnih ulja najviše se upotrebljavaju lavanda, narandža, limun, limeta, ruzmarin… koji poboljšavaju miris proizvoda, ali koji ne deluju terapeutski, kako se često navodi na deklaraciji. Da bi eterično ulje ruzmarina pospešilo cirkulaciju, morali bismo se masirati barem pola sata, a sapun pa i onaj prirodni je nešto čime se istrljamo i što odmah isperemo. Osim toga, eterična ulja prilikom saponifikacije gube većinu dragocenih sastojaka.

PRIRODNI SAPUNI ZA SVAKI TIP KOŽE
Iako je reč o potpuno prirodnim proizvodima koje mogu upotrebljavati svi, čak i deca, pri kupovini treba obratiti pažnju na deklaraciju – da bi se videlo kom je tipu kože je prirodni sapun namenjen. Tako će se, na primer, u sastavu sapuna za masnu kožu naći eterična ulja mente, limuna, ruzmarina… prirodni sapun za suvu kožu sadržaće med, mleko, neven, kamilicu, maslinovo ulje…
Radi efekta blagog pilinga dodaju se mleveni bademi, cimet ili sušene biljke, koži sklonoj alergijama odgovara sapun s dodatkom ulja noćurka i sl.

Treba upotrebljavati prirodne sapune sa NaOH (natrijum–hidroksid).Kad potrošači koji tragaju za apsolutno prirodnim proizvodima vide na njihovoj deklaraciji oznaku NaOH, počinju da sumnjaju u bezbednost sapuna za zdravlje. Medjutim, strah je bezraziolan. Natrijum-hidroksid su još stari Arapi upotrebljavali, te slobodno možemo reči da nije u pitanju proizvod modernog doba. Prirodni sapun nastaje reakcijom izmedu biljnih masnoča i baze. Nakon saponifikacije u prirodnom sapunu ne ostaje NaOH, jer on u potpunosti odreaguje s masnočama, pretvarajuči se u prirodni sapun i glicerin. Da bi sapun bio spreman za upotrebu, treba da se suši.