Proteze koje će nadomestiti nedostatak zuba poznate su kao rešenje koje je najrasprostranjenije, naročito u starijem dobu. Iako se gubitak zuba dešava mnogo ranije, naročito ako izostanu adekvatna nega i redovne posete stomatologu. Međutim, kada u mladosti pacijent dođe u situaciju da mora da izvadi zub, to nije razlog za ugrađivanje proteza. Proteze za zube se prave kada nedostaje više zuba, a način izrade se s godinama menja, osavremenjuje, te su im udobnost i funkcionalnost sve veća. U daljem tekstu, predstavićemo situacije u kojima se postavljaju proteze za zube, odnosno na koji način mogu pokriti nedostatke u vilici.
Parcijalne proteze ukoliko nedostaje nekoliko zuba
Kao što sama reč kaže, parcijalne proteze su tu da zubima upotpune deo vilice. Za one koji su imali priliku da ih nose vrlo dobro je poznato koliko mogu biti nezgodne ukoliko nisu urađene kako treba. Naime, pošto se one postavljaju tako što se pomoću metalnih kukica pričvršćuju na ostale zube u blizini, to zna prilično da žulja i stvara nelagodu prilikom nošenja. Zato je potrebno da se naprave po tačnoj meri, za šta je potrebna dobra saradnja pacijenta prilikom probe, da bi se korigovali eventualni nedostaci.
Totalna proteza za zube kada nedostaju svi zubi
Neke bolesti zuba i desni, kao što je parodontopatija, dovode do toga da se izgube svi zubi. I to se može desiti i u mlađem dobu, pa je potrebno naći najbolje dugotrajno rešenje. Loša strana je to što se poneko na njih jako teško navikava. Uz to, često postoji i taj osećaj da će možda ispasti. To ne bi trebalo da se pojavi ako se, naravno, dobro uzme otisak i proteza legne na vilicu tako da se skoro i ni ne oseti. Bez žuljanja i stezanja, i po mogućnosti da su zubi što približnije prirodnim zubima, po obliku naročito.
Kombinacija implanti i cirkonijum krunice sa totalnom protezom
Da bi se obezbedila veća čvrstina zuba, kao i da se spreči da se proteza pomera, pribegava se kombinaciji implanata i proteze. Naime, procedura je takva da se ugradi po dva implanata po vilici, koji će služiti kao osnova na koju će se prikačiti proteza. Na taj način se postiže maksimalna pričvršćenost, a pacijent nema bojazan da će se desiti da proteza ispadne. Na same implante preporučuje se da se postave cirkonijum krunice, koje su najbolji izbor zbog prirodnog izgleda i velike izdržljivosti i dugotrajnosti.
Vrste proteza po materijalima koji se koriste za njihovu izradu
Klasični materijal od koga se proteze odavno izrađuju jeste akrilat. Međutim, kako tehnologije napreduju, pojavila se potreba za dodatnim učvršćivanjem, koje se danas odnosi pre svega na metal. To su takozvane skeletirane proteze, koje em što su čvršće, em pružaju mogućnost da pokrivaju manji deo nepca, i time obezbede lakše prilagođavanje i bolji osećaj prilikom nošenja. Još jedan plus kada su u pitanju skeletirane proteze jeste njihova izdržljivost, što je velika prednost u odnosu na ostale.
Veoma tražene silikonske proteze
Takođe,na tržištu postoje i silikonske proteze, koje svoju popularnost duguju velikoj udobnosti. One su bolji izbor od parcijalnih proteza jer nemaju žičane kukice, te je manja šansa da dođe do povlačenja desni i kvarenja postojećih prirodnih zuba. Dalje, ne postoji proteza koja bolje prianja nepcima od silikonske. Ona je svakako tanja od ostalih, pa zato ne predstavlja problem prilikom žvakanja i pomeranja vilice uopšte. Fleksibilnost koju poseduje silikonska proteza omogućava i lakše održavanje svakodnevne higijena zuba, koja ne sme da izostane iako se, naravno, veštački zubi ne mogu pokvariti. Pravilnom oralnom higijenom, i pored proteze za zube, štite se desni i prirodni zubi koji su ostali u vilici, a predstavljaju bitnu osnovu za fiksiranje proteze.
