Poslednjih godina pored mnogih drugih u porastu je i alergija na sunce, za koju ne postoji klinički metod ispitivanja i utvrđivanja. Javlja se već nakon prvog boravka na suncu, kao osip praćen svrabom i crvenilom.
Za ublažavanje alergije na sunce, koriste se isti preparati kao i kod drugih alergija, lekovi iz grupe antihistaminika, a lokalno se koriste masti koje mogu da ublaže svrab.
Osetljivima na sunce preporučuje se da zimi uzimaju više vitamina C i A, koji doprinose stabilnosti kapilara i dobrom funkcionisanju ćelija kože što može tokom leta ublažiti alergiju na sunce. Vitamin A ne treba uzimati duže od mesec dana.
Sunce izbegavati u periodu od 10 do 15 časova, kada je intenzitet najjači i obavezno koristiti kreme sa zaštitnim faktorom. Koristiti “koktel” od jednakih delova maslinovog ulja i limuna ili kivija. Tegobe mogu da se ublaže i konzumiranjem pivskog kvasca, kao i kombinacijom blendirane šargarepe, jabuke i meda. Preporučuje se i paparika, grickanje semenki od bundeve, mleko, jogurt. Izbegavati šećer, kafu, alkohol i gazirana pića. Dobro je piti dva litra vode dnevno, jer poboljšava izbacivanje štetnih materija iz organizma.
Da bi sprečili fotoalergijsku erupciju do koje dolazi u sadejstvu sunčeve svetlosti i nanošenja krema za telo, parfema, losiona, šminke… dermatolozi preporučuju da prilikom izlaganja suncu ne koristite ove preparate jer hemikalije u njima takođe mogu da uzrokuju alergiju.
Uzročnici mogu da budu i neki lekovi, pre svega antibiotici, ali i antibebi pilule. Čak i kreme za sunčanje mogu da izazovu neželjene reakcije na koži, zato ih treba testirati – naneti manju količinu, najbolje na podlakticu i sačekati neko vreme kako biste videli da li će koža reagovati ili ne.
Zvuči neverovatno, ali i veštački zaslađivači, zelena salata, šargarepa, celer, smokve, peršun, paškanat i mirođija mogu biti uzročnici, pa se savetuje izbegavanje ovih namirnica tokom izlaganja suncu.
Preventivne mere su postepeno prilagođavanje kože suncu, nanošenje krema za zaštitu od UV zraka sa visokim faktorom, ali i adekvatna odeća – najbolje u beloj boji, dugih rukava i nogavica, a na glavi šešir, kačket… nešto što dovoljno pokriva lice.
Lekari kažu da alergija na sunce nije opasna po zdravlje, ali ukoliko primetite neke burnije reakcije na koži, konsultujte dermatologa.
Letnji odmori dodatno mogu da zakomplikuju i alergije na ubode insekata, najčešće pčele, bumbara, osa, stršljena i mrava. Na mestu uboda javlja se otok, crvenilo i bol. Kod osetljivih, dodatno se javljaju i alergijske rekacije, mučnina, povraćanje, proliv, otežano disanje i gutanje, a u najtežim slučajevima kolaps, pad pritiska, gubitak svesti. Na mesto uboda treba staviti hladan oblog, a u slučaju teže reakcije obavezno potražiti i pomoć lekara.
Ponekad telo pogrešno protumači da je bezazlena materija iz okoline (npr. polenj opasnost i pokrene neprimereno burnu odbrambenu reakciju. Takva reakcija preosetljivosti naziva se alergija. Najčešći oblik alergije je polenska alergija koja se još naziva i polenska kijavica. Kritičan period traje od početka marta do kraja oktobra.
