Pogled u ogledalo baca vas svako jutro u očaj. Muka vam je od salčića koji se prelivaju preko struka, a da ne pričamo o mlohavom višku koji landara na vašim rukama. Verujte da niste jedini koji muku muči sa viškom kilograma. Iako ste veliki gurman i svaki zalogaj pojedete u slast, i dalje vam nije jasno zašto se baš na vas lepe ti kilogrami i zašto vas svi svrstavaju u one tamo neke gojazne, debele ljude. Gojaznost je stanje pozitivnog energetskog bilansa, što znači da gojazna osoba uzima više hrane nego što je potrebno i što može da sagori.
Donedavno se smatralo da kada se napravi bitna promena u načinu ishrane i kada energetski bilans sa pozitivnog pređe u negativan dolazi do redukovanja telesne težine, odnosno da se smanjenim unosom kalorija dođe do smanjenja telesne težine. Zabrinjava podatak da višak masnog tkiva, naročito u predelu stomaka, ukazuje na bolest poznatu kao poremećaj metaboličkog sindroma. Docent dr Vesna Dimitrijević-Srećković, specijalista interne medicine, Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije, ističe da ova bolest obuhvata niz faktora rizika i to gojaznost, poremećaj regulacije šećera u krvi, povišen krvni pritisak i povišene masnoće.
– Ispitivanja u našoj zemlji pokazala su prisutnost metaboličkog sindroma kod 35 odsto gojaznih i oko 70 odsto pacijenata sa ranim poremećajem regulacije šećera u organizmu. Višegodišnji rad s pacijentima pokazuje da masno tkivo kod dece i omladine, predstavlja hormonski aktivan organ koji ima ulogu u insulinskom delovanju, metabolizmu šećera i masnoća i predstavlja značajan faktor zapaljenja i tromboze – ocenjuje dr Vesna Dimitrijević-Srećković.
Bez obzira na to što naučna istraživanja potvrđuju da kod gojaznih osoba postoje određene genetske predispozicije, obično je ipak reč o nepravilnoj i neadekvatnoj ishrani. Osim u veoma malom procentu, gojazna osoba sama snosi odgovornost za povećanu težinu koju ima. Da bi se smanjila depresija kojoj podležu gojazne osobe, na Zapadu je prethodnih godina vladao trend tipa „Niste krivi što ste debeli“. Do koje tačke ključanja je stigla depresija debeljuca govori podatak da se u popularne grickalice, kao što je „smoki“ ili čips, stavlja ekstrat hiperikuma (kantarion), koji je prirodni antidepresiv.
