Gojaznost i stres

Počev od rastućeg globalnog terorizma i akcija koje padaju, pa sve do svakodnevne gužve u saobraćaju život u ovom trenutku u savremenom svetu postaje poprilično stresan. Ali, da li ste svesni da upravo taj stes može biti uzrok vaše gojaznosti.

Pre mnogo miliona godina naši preci su živeli u neprijateljskoj sredini, te su morali da razviju mehanizam koji bi im pomogao da prežive opasne situacije kojima su bili izloženi. Na prvi znak opasnosti ljudski mozak ispušta u krv supstancu koja putuje do adrenalnog korteksa i stimuliše oslobađanje adrenalina i kortizola. Ovaj adrenalin poboljšava vid i sluh dok kapacitet pluća kao i proces mišljenja postaju brži i fokusiraniji. Digestivni trakt privremeno obustavlja rad, a krv se preraspodeljuje iz unutrašnjih organa na mesta gde je potrebnija. Srčani otkucaji i pritisak se penju, a usled povećanja kortizola više energije je na raspolaganju. Proizvodnja insulina se, takođe, drastično povećava.Zauzvrat insulin sprečava lipotropičko dejstvo adrenalina i stimuliše proces taloženja masnog tkiva u absominalnoj regiji. Naravno, ovako dramatičan hormonski odgovor na stresnu situaciju je bio prikladan u prošlosti kada je pretnja po život dolazila skoro svakodnevno, ali
danas, kada to nije slučaj, imamo situaciju da telo gotovo isto reaguje na svakodnevni stres niskog intenziteta.

Danas, dok sedite u kolima i nalazite se u nepreglednoj koloni automobila, kasnite na posao, i imate račune koje možda nećete moći da platite, vaš mozak počinje da prepoznaje preteću situaciju i hormonski odgovor počinje. Osećate se nervozno, srce vam lupa i hoćete da iskočite iz kože. Međutim, vi samo sedite. Sva ta energija koju u tom trenutku vaše telo proizvodi ne bi li vam obezbedilo “gorivo” za fizičku reakciju ostaje neiskorištena. Ona, međutim, neće nestati u vidu lastinog repa već će završiti kao telesna mast i to najčešće u predelu stomaka. Jedna od kratkoročnih telesnih zaštitnih mera je i kortizol. On deluje kao antagonist adrenalinu i vrlo brzo snižava njegove nivoe u krvi. Nažalost, efekat kortizola se nastavlja i utiče na povećanu proizvodnju insulina koji je odgovoran za taloženje masnog tkiva. Ovo stanje opet izaziva pojačanu glad što dodatno doprinosi gojaznosti.

Jedan od najefikasnijih načina za borbu protiv stresa i gojaznosti jeste vežbanje. Prvo, vežbanje sagoreva kalorije i pospešuje trošenje uskladištene energije, odnosno masnog tkiva. Drugo, vežbanje
povećava čistu mišićnu masu koja zauzvrat troši znatno više kalorija nego masno tkivo i to 24 h dnevno. Više mišića znači manje masti. Treće, istraživači sa Yale univerziteta su ustanovili da čak i umereno vežbanje može znatno smanjiti negativna dejstva kortizola i insulina. Naravno, uz pravilnu ishranu i dovoljno sna, vežbanje će imati još bolje efekte kako na borbu protiv stresa tako i na gubljenje masnog tkiva.

Obavezno vodite računa da prepoznate simptome stresa što pre, jer je gojaznost samo jedan od njih. Pored vežbanja možete koristiti i druge tehnike poput psihoterapije, hipnoze, meditacije itd.

Rani znaci stresa mogu se manifestovati kao:
– iznenadni gubitak ili dobitak težine
– umor uz istovremenu nesanicu
– smetnje pri govoru i nestrpljenje
– glavobolje, česte prehlade i grip
– grickanje noktiju i škripanje zubima
– nizak ili viskok šećer u krvi
– nizak ili visok krvni pritisak
– visoke vrednosti triglicerida i holesterola
– bolovi u donjem delu leđa, ramenima i vratu
– menstrualni problemi
Da li vam zvuči poznato?