Onanija Polno samozadovoljavanje

Polno samozadovoljavanje se od davnina zove onanija termin koji potiče od biblijskog lica Onana ili masturbacija (ovaj naziv potiče od vremena starih Rimljana, što u doslovnom prevodu znači — rukom vršiti blud). To je pojava koja nije vezana za neki određeni stepen civilizacije, određenu kulturu ili običaj. Ona je prisutna u svim vremenima i kod svih naroda, bez obzira na stepen njihove kulture. Onanija je kod čoveka biološki uslovljena pa je prema tome prirodna biološka pojava, a nikako odraz polne nastranosti, amorala, bolesnog stanja ili odraz neke degeneracije.

Civilizovan čovek ima veću potrebu za onanijom, pošto u civilizovanum svetu neminovno postoje moralne kočnice i socijalna ograničenja prema osobama suprotnog pola, a onanija omogućava slobodu zadovoljavanja polnog nagona bez obaveza prema polnom partneru.

Onanija je češća pojava kod muškaraca nego kod žena pošto se kod žena polni nagon teže i sporije budi, a s druge strane žene su manje osetljie prema spoljnim nadražajima od muškaraca.

Onanija nije ograničena na neku posebnu životnu dob, ali se obično započinje između 12. i 14. godine života, mada se može javiti i ranije, isto kao što se može zapaziti i u zreloj dobi, pa čak i u starosti. Kod oba pola postoje ogromne individualne razlike u frekvenciji onanije, što zavisi od čitavog niza okolnosti. Zato je teško dati pravu procenu uzrasta, pola, frekvencije, psihičkog stanja i okolnosti koje dovode do onanije.

Mlad čovek u pubertetu, oseća neodoljivu potrebu za polnim zadovoljstvom, ali istovremeno nije zreo za seksualni odnos sa osobama drugog pola, a uz to, nema ni društveni položaj ni ekonomsku samostalnost da bi snosio odgovornost polnog života u nekoj seksualnoj vezi. U neskladu između biološke zrelosti, društvenog i ekonomskog statusa i psihičkog stanja, onanija je izlaz i kompromis kome pribegava osoba u pubertetu. I kasnije, pa čak i u braku, onanija ne isčezava, a najčešće je uzrok nepotpunog zadovoljstva u toku bračnih odnosa ili pak odsustva ili bolesti bračnog druga. Ipak nekad ljudi pribegavaju onaniji iz želje za promenom polnog partnera.

U toku starosti, onanija je izlaz iz nužde, a javlja se kad čovek nema prilike ni mogućnosti za polnim odnosom a nagon u njemu se još nije ugasio.

Kod nekih osoba onanija je odraz fantazije, pošto tada čovek bez ograničenja može sebi da dočara ono što u svakodnevnom stvarnom životu ostaje nedostižno, a maštanje ne podleže javnoj osudi ili kazni.

S biološkog aspekta onanija nije štetna pojava, a sva druga tumačenja samo su odraz zabluda i predrasuda i lišena su svakog naučnog osnova. Ipak onanija nema sveobuhvatnost koitusa (polnog odnosa) pošto joj nedostaju mnogi seksualni nadražaji, u prvom redu oni psihičke prirode koji ispunjavaju čoveka kompletnim zadovoljstvom. Mnoge osobe dolaze u sukob sa sobom zbog onanije, jer osećaju strah za svoje zdravlje, ili se pak stide svoje slabosti, pošto se smatraju nesposobnim da deluju u svetu stvarnosti.

Zbog pogrešnih shvatanja o onaniji muškarci mogu u budućem životu da budu nepoverljivi, nesigurni, plašljivi i stidljivi prema osobama suprotnog pola, što ih još više tera na onaniju.

Sigurno je da onanija ne narušava zdravlje i biološki je neškodljiva, ali zbog pogrešne informisanosti i uticaja okoline onanija može u budućem životu ličnosti imati dalekosežne posledice.