Vlašac luk DRUGI NAZIVI: Luk drobnjak, sitni luk, ptičji luk, rezanac.
OPIS BILJKE: Vlasac je višegodišnja biljka koja naraste 15-35 cm, slabe i nežne lukovice iz koje izbijaju gusti, cevasti i elastični listovi plavkastozelene boje. Na stabljici koja se jedva razlikuje od listova, u maju i junu razvijaju se cvetovi crvenkaste ili ljubičaste boje, složeni u poluloptaste cvasti. Plod vlašca je sitna crna semenka. Vlasac je vrsta luka srodna belom, crnom i ostalim vrstama. Miris mu je izrazit, a ima ljutkast ukus luka. Pripada porodici ljiljana
STANIŠTE I UZGOJ VLAŠCA: Raste samoniklo na vlažnim livadama i u parkovima, a omiljen je i kao biljka u kućnim baštama i na balkonima. Za rast mu je potrebno usitnjeno, hranljivo i vlažno zemljište. Danas se uglavnom gaji u staklenicima, dok se u domaćinstvu može uzgajati u malim saksijama na prozorima.
VREME CVETANJA VLAŠCA: Maj i jun.
LEKOVITI DEO BILJKE VLAŠAC: Beru se mladi nežni listovi, lukovica i seme. Lukovica sadrži eterično ulje sa sumpornim jedinjenjima, gvožđem, arsenom, fosforom, kalijumom, a mladi listovi sadrže i vitamin A i oko 70 mg vitamina C. Vlasac je sličnog sadržaja kao i ostale vrste luka, ali u manjim količinama.
LEKOVITO DELOVANJE VLAŠCA: U narodnoj medicini vlasac je sredstvo koje pomaže kod: anemije, slabog apetita, lošeg varenja, skorbuta, bolnih opekotina od sunca, bolova u grlu i visokog pritiska. Takode pročišćava krv i ceo organizam, sprečava nadimanje, a koristi se i u dijeto-terapijama. Na osnovu naučnih istraživanja, vlasac je svrstan u prirodne namirnice koje štite od karcinoma, kao i crni, beli i divlji luk, sremuš i praziluk. Zapadna narodna medicina koristi vlaŠac za lečenje želuca, bubrega i mokraćne bešike, krvarenja, slabog apetita, kao pomoćno lekovito prirodno sredstvo kod ujeda zmije i uboda insekata, kao i u kulinarstvu.
Luk vlašac uvek se jede sveže isečen, jer je samo u sirovom stanju dobar i visokovredan, prirodan začin. Dobro je imati ga u bašti i koristiti kao začin u pripremi raznih jela. Zimi i u rano proleće, kad nema na raspolaganju mlade salate i povrća, nezamenljiva je pomoć kod nedostatka vitamina.
Vlašac luk služi kao: antianemik, antibakterik, antidot, antimikotik, antioksidans, anti-skorbut, aromatik, detoksikant, digestiv, diuretik i karminativ.
Prema zapisima 3000. godine pre n.e. u Kini se vlasac koristio kao začin, a u Evropu ga je doneo Marko Polo. Poznata je začinska biljka iz antičkog doba.
KONTRAINDIKACIJE: Nisu poznate.
Vlašac kao začin: Jelima daje lagan, svež ukus luka, integralna je komponenta sezonskih preliva i deo svakog začinskog sirćeta. Koriste se sitno seckani listovi u sveže ili suvom obliku. Upotrebljava se kao dodatak čorbama, salatama (posebno od paradajza i krastavca), jelima od jaja (omlet paštetama i raznim vrstama variva od povrća, sosovima – posebno onima na bazi jaja, pavlake i sira (sir i pavlaka sa vlascem ili jogurta. Vlasac je i sastavni deo začinskih mešavina, pa je tako obavezan sastojak francuskog “fines herbs”. Odlično se slaže sa renom, peršunom estragonom. Dodajte ga jelima u poslednjem trenutku jer mu kuvanje uništ; ukus. Svaka termička obrada čini ga biološki bezvrednim.
RASPROSTRANJENOST: Pretpostavlja se da je vlašac prvobitno rastao na alpskim brdima. Danas se može naći u brežuljkastim krajevima s toplom klimom u gotovo celoj Evropi, srednjoj Aziji i Severnoj Americi.
