Šumska jagoda lekovitost (Fragario vesca)
OPIS BILJKE: Otporna samonikla trajna biljka. Razmnožava se semenom u jesen ili mladicama u proleće. Cveta belim cvetom žute sredine. Plod je crvena sočna boba koja se javlja od sredine leta do kraja jeseni. Može se uzgajati u zatvorenom. Šumske jagode su divlje voće evroazijskog porekla koje je zbog svojih kvalitetnih osobina preneseno na sve ostale kontinente. Reč je naravno o vrlo staroj biljci, što potvrđuju semenke koje su pronađene u naslagama koje potiču iz kamenog doba. Hronologija govori da je uzgoj ovog voća počeo u 15. veku a prve sorte stvorene su u Severnoj Americi i Čileu, odakle su u Evropu prenesene u 17. i 18. veku. Danas je uzgajivačima poznato više od četiri stotine sorti, ali najveće bogatstvo hranljivih materija nalazi se u samoniklim vrstama. Šumske jagode, na primer, sadrže mnogo više vitamina i gvožđa od svih kasnije stvorenih sorti. Zapravo, povećanjem plodova, uzgajivači su dobili jagode koje sadrže 10 posto i više vode, dok je za isto toliko smanjena količina svih ostalih vrednih sastojaka.
STANIŠTE: Divlje jagode vole šumarke, svetla, osunčana mesta i polusenovite položaje. One su prve biljne vrste koje nastanjuju krčevine i šumska požarišta. Brojnije su i bujnije u planinskim krajevima, a rastu sve do 1.500 metara nadmorske visine. Mnogo istine ima u staroj izreci da mravi najbolje znaju put
koji vodi do šumskih jagoda. Ovom voću, pre svega, najviše pogoduje upravo ona vrsta tla na kojem se mravi zadržavaju i prave svoje “kuće” – vlažna, bogata i propusna.
VREME CVETANJA ŠUMSKE JAGODE: Od ranog proleća do kraja leta. Prvi plodovi mogu se naći već u maju, a mogu se brati sve do jeseni.
LEKOVITI DEO ŠUMSKE JAGODE: Plodovi, cvetovi i listovi. Sadrži tanine, flavone, organske kiseline, nešto vitamina C i minerale.
ŠUMSKA JAGODA LEKOVITOST: Fragaria vesca je naziv kojim je nauka obeležila divlje jagode. Ime potiče od latinske reči “fragare” koja upozorava na prijatnu aromu ne samo plodova već i listova. Kad se listićima ovog voća odstrane peteljke, od njih se može pripremiti ukusan čaj koji miriše na limun. Zbog visokog sadržaja tanina listovi se smatraju lekom protiv svih vrsta upala sistema za varenje. Koren šumske jagode odstranjuje zubni kamenac, njeni izdanci zaustavljaju proliv i krvarenje. Svež plod se koristi kod želudačnih problema, za jačanje organizma, poboljšavanje varenja i izlučivanje vode iz organizma, kod prehlade i upale grla, za jačanje desni i protiv proliva.
RECEPTI:
Čaj: pripremljen od 2 kašičice listova divljih jagoda i 1/4 1 ključale vode poboljšava varenje i apetit, a u isto vreme ublažava nesanicu. Leci želudačne poteškoće, zaustavlja proliv i leČi žuticu. Istim čajem od listova šumske jagode grgljamo i ispiramo usta jačajući time sluznicu. Na isti način, ali od sasvim mladih listova, priprema se i blagi ukusni čaj koji jača slabunjavu decu.
Čaj: 2 velike kašike suvih ili svežih listova šumske jagode prelijemo litrom vrele vode i nakon 10 minuta procedimo. Popijemo ga vrlo toplog tokom dana, u gutljajima, a kura traje tri nedelje. Tim čajem dobro očistimo bubrege i jetru.
Oblozi: istucaju se listovi šumske jagode, sokom se istrljaju ubodena mesta od komaraca i drugih insekata i potom se listovi stave kao oblozi.
