Lekovita biljka selen ima snažno diuretično dejstvo, pa se koristi za izbacivanje tečnosti. Za lečenje se upotrebljava etarsko ulje korena, koren, plod, list, a ređe zeleni izdanak…
Selen (Levisticum officinale, Apiaceae) je zeljasta višegodišnja biljka, poreklom iz Persije, odakle je raširena po čitavoj Evropi. Naručito puno ga ima u Francuskoj, Italiji i Nemačkoj. U našoj zemlji kao mirisna, povrtarska biljka, gaji se po baštama i dvorištima.
U lekovite svrhe upotrebljava se etarsko ulje korena, koren, plod, list, a ređe zeleni izdanak, odnosno sama biljka .Svi delovi selena sadrže etarsko ulje, ali u različitim količinama. Ipak, najznačajnije je etarsko ulje korena. Ono se uglavnom sastoji od ftalida, pored kojih sadrži i terpineol, karvakrol i seskviterpenska jedinjenja.
Osim etarskog ulja, koren sadrži i kumarine, furanokumarine, slobodne fenolkarboksilne kiseline, ugljene hidrate, kao i jabučnu, angeličnu i kafenu kiselinu.
Ova biljka ispoljava izražen diuretički efekat (obilno mokrenje), pa se nalazi u različitim čajnim smesama sa diuretičkim delovanjem. Iako selen nema izraženo antimikrobno delovanje koristi se i u „terapiji ispiranjem“: zbog diuretičkog efekta, dovodi do povećane proizvodnje urina i učestalog uriniranja. Na taj način se smanjuje mogućnost da se patogene bakterije vežu za zidove mokraćnih puteva i obrazuju kolonije, a smanjuje se i njihova koncentracija u jedinici zapremine urina.
Kod preosetljivih osoba, može da dovede do simptoma alergijskih reakcija. Takođe, zbog sadržaja furanokumarina i kumarina, postoji mogućnost fotosenzibilizacije, pa je poželjno da se oni koji uzimaju proizvode na bazi selena, a naročito oni izrazito svetle puti, ne izlažu suncu. Ne preporučuje se ni uzimanje preparata na bazi selena pacijentima koji uzimaju antikoagulantnu terapiju, kao ni trudnicama i dojiljama.
obično koren i list selena koriste za pravljenje čaja. Obično se jedna kafena kašika prelije ključalom vodom, ostavi poklopljeno nekoliko minuta i zatim procedi. Pije se tri do četiri puta dnevno.
Koren selena je vrlo razvijen, vertikalan, dug 40 do 50 santimetara i vretenast. Biljka u prvoj godini obrazuje rozetu krupnog lišća, a u drugoj godini i kasnije, razgranato cevasto stablo, koje je često više od dva metra. Listovi su dugački 50 do 60 santimetara, naizmenično raspoređeni, goli, sjajni i dvostruko perasti. Cvast je složen štit, pri čemu su štitovi mnogocvetni, a cvetovi dvopolni i žuti. Plod je spljošteni šizokarpijum, žućkastomrke boje. Seme zadržava klijavost dve godine.
Selen je omiljena aromatična biljka, kako u našoj zemlji tako i u Evropi. Delovi biljke su svojstvenog i prijatnog ukusa, pa se najviše koriste kao začin, u proizvodnji alkoholnih pića i u prehrambenoj industriji. Karakterističan ukus „maggi“ kocke potiče upravo od selena.
Selen potražite u biljnim apotekama i prodavnicama zdrave hrane.
SMIRUJE MOKRAĆNE PUTEVE
Po 20 g korena selena, lista breze i medveđeg grožđa, lanenog semena i sitnice. Dve supene kašike ove smese doda se na 300 ml ključale vode i posle dva sata se procedi i pije tri puta dnevno.
POMAŽE VARENJU
Čaj od korena selena uklanja teškoće u varenju, posebno kod prekomernog lučenja želudačne kiseline. Čajna kašičica korena prelije se šoljom ključale vode. Ostavi se deset minuta da vri poklopljeno, a onda se procedi. Da bi se postigao željeni efekat, piju se dve šolje nezaslađenog čaja dnevno, u gutljajima.
STOP NADIMANJU
Kod problema sa varenjem praćenog i nadimanjem, čaj se pravi od jednakih delova mešavina korena selena i kima, koji se, umesto u vodi, kuvaju u vinu.
NAPOMENE: Ovaj čaj ne treba da piju trudnice i osobe koje imaju povišenu temperaturu. Koren kao začin ne treba dodavati za vreme termičke obrade namirnica, jer kuvan ili pregrejan izaziva kontraefekat.
