(Ricinus communis)
OPIS BILJKE: Ricinus je jednogodišnja do dvogodišnja biljka s jako razvijenim ograncima koji narastu i do 1,5 m. Listovi su veliki i krpasti, cvetovi jednopolni, neugledni, a razvijaju se u prostranim cvastima. Plod je bodljikavi tobolac sa tri semenke. Semenke imaju tvrdu i glatku pegavu opnu. Cela biljka ricinus je otrovna. Nema naročit miris, a semenke su prijatnog ukusa.
STANIŠTE I UZGOJ: Uzgaja se plantažno, a može se naći i u poludivljem obliku u prirodi.
VREME CVETANJA: Od juna do jula.
LEKOVITI DEO BILJKE: Prikuplja se seme od koga se hladnim cedenjem dobija ulje ricinusa.Ricinusovo ulje nije otrovno i lekovito je, ali ostatak semena, tzv. uljni kolač, jeste otrovan jer sadrži ricin, koji je jak otrov. Mogu se brati listovi i koren, koje sušimo na toplom mestu.
LEKOVITO DELOVANJE: U narodnoj medicini ricinus, odnosno ricinusovo ulje, tradicionalno je sredstvo u lečenju zatvora i tegoba sa crevima, hemoroida, analnih fistula, polipa u crevima, katara želuca i creva, protiv crevnih parazita. Koristi se takode u klizmi koja se daje u lečenju raznih bolesti, pre ili posle operacije. Upotrebljava se za lečenje kožnih bolesti i raznih kožnih nečistoća, bora na licu i bradavica, zatim kod grčeva, otečene jetre i slezine, groznice, glavobolje, lumbaga, reume, išijasa, bolova u zglobovima, nervnih bolesti, menstrualnih tegoba, za čišćenje posle trovanja.
Ricinusovo ulje je bezbojna do svetložućkasta gusta tečnost slabog mirisa i teškog ukusa. U crevima izaziva stvaranje sapunastih materija i stolicu čini žitkom već 2-3 sata nakon uzimanja.
Čaj od listova i korena ricinusa koristi se za lečenje disajnih organa i puteva, naročito kašlja i katara bronhija, glavobolje, za ispiranje raznih kožnih nečistoća i pripremu obloga kod opekotina.
Zapadna narodna medicina ricinus koristi za lečenje: grčeva, zatvora, svih oblikaproliva, enteritisa, akni, sunčanih pega, depresivnog kašlja, svih oblika tumora, rana, hemoroida, konjuktivitsa, bolesti kože, reume, artritisa, astme, opektina, dermatitisa, epilepsije, glavobolje, groznice, kao i za čišćenje i detoksikaciju.
UPOZORENJE: Ulje ricinusa ne daje se kod akutnih bolesti unutrašnjih organa, niti trudnicama. Dugotrajna upotreba ulja može da dovede do težih poremećaja u organima za varenje. Kod hroničnog zatvora ne uzimati ulje. Kontakt sa zgnječenom semenkom izaziva alergijsku reakciju na koži. Cela biljka je otrovna, a naročito zgnječena semenka. Trovanje semenkama ricinusa može da izazove smrt deteta ako pojede samo jednu semenku, a odrastao čovek može umreti ako pojede osam semenki. Otrov izaziva slepljivanje eritrocita, tj. zapušenje krvnih sudova u plućima, razgraduje belančevine i uništava ribozome, itd.
Ricin, kao jak otrov, koriste teroristi za atentate.
Ricinusovo ulje: Deci se daju 1-2 kašičice dnevno, a odraslima 2-3 kašičice, s malo čaja ili mleka. Pre upotrebe obavezno se posavetovati sa lekarom.
U spoljnoj upotrebi, kod tretmana kože i kožnih tegoba, lečenje ne sme da traje više od 15 dana.
Čaj ricinusa (za navedena oboljenja): 1 kašika listova ricinusa, 2 dl vode. Priprema: Vrućom vodom prelijemo bilje, poklopimo, ostavimo da odstoji 15 minuta i procedimo.
