Piskavica

Piskavica jača organizam i leči,povoljno utiče na iskašljavanje i povećanje aktivnosti želuca i creva i potpomaže metabolizam.Povećava broj crvenih krvnih zrnaca,olakšava varenje i iskorišćavanje belančevina a smanjuje gubljenje fosfora i kalcijuma.U novije vreme ispitivanjem se dokazalo da snižava količinu šećera u krvi i povećava laktaciju i grudi…

Piskavica je jednogodišnja zeljasta biljka visoka 30-50 cm. Jako je aromatična, medonosna biljka. Slična je lucerki. Na uspravnoj jednostavnoj stabljici ima tri ovalna, zupčasta lista nervima perasto išarana. Dva lista sa stane su na kratkoj, a list na vrhu je na dugačkoj dršci. Cvetovi su beložućkasti, pojedinačni ili po dva zajedno, bez peteljke, smešteni u pazuhu lista. Cveta od aprila do jula. Plodovi su dugačke, tanke, mnogosemene mahune. Mahuna je dugačka 7-10 cm, šiljasta i povijena, te liči na sablju ili na kozji rog. Seme je četvrtasto, spoljšteno i glatko. Masa 1.000 zrna je 10-20 g.

Doza: Spoljašnja upotreba: 100 g samlevenih semenki navlažiti vrućom vodom ili skuvati u kašu i primenjivati što je moguće toplije.
Oblog menjati 3-4 puta dnevno. Piskavicu sadrže mnogi gotovi lekovi

Hemijski sastav i upotreba-Droga piskavice (Foeni graeci semen) sadrži 20-30% sluzastih materija monogalaktonskog karaktera sa više od 50% manoze, amorfan sapogenin, saponozide, trigonelin, fiziološki inaktivan alkaloid – metil-betain nikotinske kiseline, amid nikotinske kiseline, flavonski glikozid, holin, organ­ski vezano gvožđe, fosfor, vitamin C i 6 -10 % masnog ulja.

Zbog velike količine sluzi, koja se izoluje iz semena, droga povoljno utiče na iskašljavanje i povećane aktivnosti želuca i creva, jača orga­nizam i potpomaže metabolizam. Povećava broj crvenih krvnih zrnaca, olakšava varenje i iskorišćavanje belančevina, a smanjuje gublje­nje fosfora i kalcijuma. Deluje kao ekspektorant, roborant i emolient. U poslednje vreme se govori o njenoj moći da snižava količinu šeće­ra u krvi i povećava laktaciju. Spolja, kao obloga (seme skuvano kao kaša) koristi se za omekšavanje oteklina, upale kože, za ispiranje usta kod upale i bolesti zuba. Suva herba do­bro služi i kao krmno bilje, koje povećava mlečnost. Seme preporučuju kao zamenu za ri­blje ulje.

Istorija: Prvobitna postojbina piskavice verovatno je Indija, odakle se raširila prema zapadu i služila prvenstveno kao hrana za stoku. Medicinski počela se upotrebljavati u obliku obloga za spoljnu upotrebu čireva, za uklanjanje kose, pramenova, ožiljaka, za razne kupke kod ženskih bolesti. Praškom posutim po glavi uklanjale su se uši kod dece, a danas se upotrebljava u proizvodnji ekstrata.

Narodna medicina: Za unutrašnju primenu kao sredstvo za omekšavanje katara. Kašika praška kao sredstvo za jačanje. Za snižavanje šećera u krvi i pospešivanje izlučivanja mleka,za povećanje grudi.

Gajenje: Piskavica je biljka toplih krajeva. Za razvoj je neophodna nešto veća vlažnost u periodu od nicanja do cvetanja. Za gajenje su pogodna lakša ilovasto-peskovita i neutralna do alkalna zemijišta sa dovoljno kalcijuma i dosta vlage.Piskavica ne podnosi monokulturu i treba je gajiti plodoredu, najbolje posle dubrenih okopavina, strnina i mahunarki. Duboko se ore u jesen na dubinu oko 30 cm. Zemljište se ostavlja da prezimi u otvorenim brazdama, a predsetvena priprema je s proleća. Stajnjak je najbolje uneti pod predkulturu. U toku predsetvene pripreme zemjišta upotrebljava se kombinovano NPK đubrivo u količini 300- 400 kg/ha. Piskavica se gaji kao lekovita i kao krmna biljka. Kod nas se malo gaji. Seme piskavice seje se u martu (sve do aprila) direktnom setvom na 3-4 cm dubine i unapred obeležene redove medusobno udaljene 25- 35 cm. Redovi se posle setve povaljaju. Za hektar je potrebno približno 15 kg semena, u zavisnosti od međurednog razmaka. Proklija otprilike za jednu nedelju. U početku usev piskavice sporo raste, a kasnije kad biljke pokriju međuredni prostor same guše korov. Zrelo seme piskavice ubira se kada sazri (požuti) oko dve trećine mahuna. Cela nadzemna masa se kosi, veže u snopove i ostavi na njivi da se prosuši i sazri. Da bi se sprečilo ispadanje semena na zemlju, snopovi se pažijivo stavijaju na papir ili ponjave i omlate, nakon čega se seme proseje (pročisti na sitima). Omlaćeno i prosušene seme dosuši se na suvom i promajnom mestu, u tankom sloju.