Peršun (Petroselinum crispum Mili., familija Apiaceae ), omiljena je začinska biljka i više od toga.Vodi poreklo iz zemalja istočnog dela Sredozemnog mora odakle se raširila po svim zemljama južne Evrope.
Peršun se danas gaji širom sveta.Koren peršuna je vretenast ili repast (dug d 20 cm). Prve godine razvija se lisna rozeta, druge se pojavljuje cvetonosna stabljika sa ka rakterističnom štitastom cvasti. Biljka peršun ima specifičan miris i aromatičan ukus. Peršun se pojavljuje u više oblika – sa više lišća (peršun lišćar ili razvijenijim korenom (peršun korenjak).
U savremenoj fitoterapiji upotrebljava se osušen koren gajenog peršuna (Petroseli radix). Sakuplja se u proleće druge godine, izreže po dužini i suši na suncu ili u sušarama.Komercijalna biljna lekovita sirovina sastoji se usitnjenih delova korena (žuto-bele boje) koji su smežurani, nepravilnog oblika i imaju slatko-ljut ukus i karakterističan miris.
KOREN PERŠUNA SADRŽI do 0,7% etarskog ulja
flavonoide
poliene
rurano-kumarine… Karakterističan miris potiče od ftalida.U etarskom ulju peršuna glavni sastojci su apiol i miristilcin.
Peršun pospešuje izlučivanje tečnosti i upotrebljava se kao sastojak čajnih mešavina koje se preporučuju za mokrenje u slučajevima bolesti mokraćnih puteva, da spreči stvaranje peska i kamena u urinarnom traktu, a ulazi i u sastav uroloških čajeva. U tradicionalnoj medicini koristi se za ublažavanje tegoba u organima za varenje i kod neurednih menstruacija.
Peršun (Plod peršuna Petroselini fructus) sadrži 2-6% etarskog ulja, oko 20% masnog ulja, flavonoide i tragove furanokumarina. Upotrebljava se u tradicionalnoj medicini kao diuretik kod tegoba u mokraćnim putevima, menstrualnih tegoba i za stimulaciju varenja. Zvanične monografije koje daju ocenu efikasnosti i bezbednosti biljnih lekovitih sirovina ne preporučuju upotrebu peršuna u fitoterapiji. Utvrđeno je, naime, da može da izazove srčane aritmije i druge probleme.
Etarsko ulje peršuna takođe deluje diuretično, ali se ni ono ne koristi u fitoterapiji. Utvrđeno je da veće količine njegovih sastojaka, apiola i miristicina mogu da izazovu promene na ćelijama jetre, nadražaj i krvarenje u digestivnom traktu i bubrezima, kao i srčane aritmije, poremećaje centralnog nervnog sistema, pobačaj…
Najveće količine korena i etarskog ulja peršuna koriste se u industriji životnih namirnica da se poboljša ukus mesa, za sosove i začinske koncentrate. Svež peršunov list ima značajne količine vitamina C. Svež koren koristi se u kulinarstvi kao začin, ali, po pravilu, u količinama koje dostižu terapijsku dozu.
Čaj od peršuna
1 kašičicu usitnjenog korena peršuna prelijte 1 šoljom ključale vode, poklopite i posle 15 minuta procedite
Pijte 3 x dnevno po jednu šolju čaja.
Urološki čaj sa peršunom
40 g lista uve
po 10 g herbe sitnice, lista pitome nane i korena sladića i po 15 g korena zečjeg trna i korena peršuna
Prelijte 3 g ove mešavine 1 šoljom vrele vode, ostavite da odstoji poklopljeno 10-15 minuta i pijte 3 x dnevno po šolju.
Čaj za mokrenje
po 25 g korena peršuna, korena zečjeg trna, korena sladića i ploda kleke.Šoljom vrele vode prelijte 5 g ove mešavine, ostavite da odstoji poklopljeno 10-15 minuta, procedite i pijte 3 x dnevno po 1 šolju čaja.
PAŽNJA!
Kad pijete čaj za mokrenje potrebno je da uzimate što više tečnosti (najmanje 2 litra dnevno). Čaj ne sme da se upotrebljava za vreme trudnoće, upale bubrega i otoka (edema) koji su posledica oslabljene funkcije srca ili bubrega. Od neželjenih efekata mogu da se jave alergijske reakcije, a kod svetloputih moguća je foto-senzibilizacija (povećana osetljivost na svetlost) samo ako se koriste alkoholni ekstrakti korena peršuna.
