Maslačak najbolji narodni lek

Maslačak je skromna, svuda prisutna biljka, na koju gotovo da i ne obraćamo pažnju, izgleda nam isuviše poznata. Znamo da joj je cvet žute boje, da cveta od ranog proleća do kasne jeseni, da vetar raznosi njeno paperje i da je – korov. Priznaćemo, ne znamo baš mnogo o njoj, a mogla bi nas ponečemu i podučiti.

Ova otporna i uporna biljčica ustaje svakog jutra u isto vreme – u 6 sati, otvara svoj cvet i stoji na usluzi zainteresovanim insektima do podneva. Od tada pa do 3 popodne jedina briga joj je da ponovo složi i zatvori cvet, da zaspi i sačeka novi dan, novi sunčev izlazak. Ako je vreme suviše hladno ili olujno, cvet se uopšte ne otvara.

Da li ste znali da jedna glavica maslačka sadrži preko 12 000 semenki, od kojih je svaka snabdevena majušnim, ali savršenim padobranom da bi je vetar mogao odneti daleko, daleko… Maslačak je upravo zbog te osobine bio simbol mnogih učilišta koja su, kako im i ime kaže, rasejavala znanje. A jeste li ikada čuli za purpurni maslačak? O njemu se malo zna, a krasi planinske obronke Kavkaza i raduje retke prolaznike. Na visovima Tjen šana raste maslačak neverovatne ljubičaste boje!

Za one koji o svetovima Istoka i Zapada ne razmišljaju u kategorijama isključivosti, već pre komplementarnosti, ovo otkriće može biti još jedna, prirodna potvrda o ispravnosti njihovog suda, jer žuta i ljubičasta su komplementarne boje, a u prirodi nikada ništa nije slučajno…

Jeste li zapazili kakav karakter ima maslačak? Nema mu ravnog u zauzimanju teritorija i ekspanzionističkim težnjama! Neka se posred travnate zelene površine parka pojavi samo jedna žuta glavica, videćete šta će uskoro da usledi. Za godinu ili dve sve će se žuteti, a za sve druge trave jedva da će biti mesta i opstanka, Maslačak, taj naivni i nežni cvetak, pravi je terminator. On proizvodi specijalne paralizatore rasta drugog bilja – takozvane koline i tako za sebe osvaja mesto pod suncem. Sa druge strane, tu gde se smesti ostaje pod svim okolnostima, uprkos nepovoljnoj klimi i gaženju.

Možda bismo zaista nešto mogli da naučimo od maslačka ili oduvančika, kako ga zovu Rusi, ili lavljeg zuba, kako ga nazivaju drugi evropski narodi. O njemu kao o lekovitoj biljki i eliksiru znalo se od najstarijih vremena. Drevni narodi su ga primenjivali u lečenju najrazličitijih oboljenja, kao i za jačanje i oporavak celog organizma, što ga i svrstava u red eliksira i stimulativnih sredstava.

Njegov latinski naziv, prema nekim izvorima, potiče od grčkih izraza lečiti i bolest oka, što nedvosmisleno ukazuje na činjenicu da se maslačak koristio kao lek za očne bolesti.

Prema drugoj verziji, latinsko ime maslačka znači divlja salata. Tačno je da se od davnih vremena njegov list visoko cenio kao zdrava i nadasve okrepljujuća salata u jelovniku najprobirljivijih, kao i najsiromašnijih slojeva.

Treća hipoteza o značenju imena taraxacum zasniva se na grčkom izrazu koji znači uspokojavam, smirujem. Sve ove verzije imaju osnova i zapravo su nas upoznale sa nekim od osnovnih svojstava ove lekovite biljke. Mudrac, filozof, pesnik i lekar Ibn Sin, Avicena, skidao je uz pomoć maslačkovog soka skramu sa oka, sveži sok iz lišća primenjivao je pri zastoju u vratnoj veni, a na mesto ueda škorpije polagao je oblog od čitave sveže ubrane biljke.

Čuveni mislilac i lekar Teofrast Paracelzus savetovao je pripadnicama lepšeg pola kako da postanu još lepše – uz pomoć maslačkovog soka koji čisti i izbeljuje ten, lišavajući ga pega i, jetrenih fleka, a učeni nemački lekari XVI veka pripisivali su maslačku uspavljujuća i umirujuća svojstva.

Mnogi narodni vidari našeg podneblja tvrde da sveže isceđen sok mladog maslačka može da popravi narušeno zdravlje, čak i u slučajevima kad je svaka nada napuštena.

U oficijelnoj medicini i farmaceutskoj industriji koren maslačka se koristi kao sirovina za dobijanje lekova, jer su istraživanja i fitohemijske studije pokazali da on sadrži gorki glikozid taraksacin, polisaharide, insulin, saharozu, belančevine i mnoge druge korisne materije. Listovi maslačka bogati su karotinoidima, vitaminima A, B1, B2, i C, stearinima, inulinima, kaučukom, holinom, organskim kiselinama, solima kalcijuma i kalijuma, sluzima i smolama. Gorke materije iz biljke pobuđuju apetit i poboljšavaju funkcionisanje crevnog trakta, a kao i sve gorke biljke, stimulišu izlučivanje žuči, po poznatom principu lečenja sličnog sličnim. Koren i list maslačka primenjuju se u lečenju bolesti jetre, žučnog mehura i kamena u žučnoj kesi, kao i pri kolitisu, gastritisu, zatvoru, žutici i dr.

Koren se sakuplja u proleće, kada je najsočniji, a list uvek pre cvetanja biljke.

List maslačka kao salata popularan je i danas, kao i pre mnogo vekova, ali kod nas, nažalost, nedovoljno. U Sloveniji se u proleće maslačak obavezno pojavljuje na pijacama, a u Francuskoj se za ishranu uzgajaju njegove posebne, kultivisane sorte, sa puno listova. Pravi sladokusci tvrde da ukiseljeni ili marinirani cvetni pupoljci maslačka mogu biti dostojna zamena kapru u raznim sosovima i prelivima, a u Hercegovini se sladunjavim osobama posebno preporučuje salata od svežeg, sasvim mladog lišća i korena maslačka isečenog na tanke listiće, uz dodatak limuna i ulja. Ovakva salata ili čist sok zaista deluju izvanreno na čišćenje krvi i popravljanje krvne slike, kao i na čišćenje organizma od nataloženih otrova. Posle takvog čišćenja nastupa olakšanje reumatskih tegoba i nestaju mnoge kožne bolesti, koje su često posledica zaprljanosti”, to jest zagađenosti organizma toksinima.

U savremenoj medicini, koja se koristi iskustvima svoje višemilenijumske prethodnice – tradicionalne medicine, maslačak ima veliki značaj kao sredstvo koje pomaže normalizaciji razmene materija kod furnukuloza, gihta, reumatizma, kožnih osipa i gojaznosti. U Bugarskoj se maslačak široko primenjuje u svim navedenim slučajevima, ali i kao sredstvo za lečenje ateroskleroze, a u Nemačkoj i Poljskoj omiljeno je sredstvo protiv kamena u bubregu i eliksir u periodu rekonvalescencije posle preležanih teških infektivnih oboljenja.

Kod nas se, u domaćoj radinosti, sprema rakija u kojoj se namače koren maslačka. Ona leči bol u grudima i želudačno-crevnom traktu i deluje stimulativno na varenje, ali se, bez obzira na svu lekovitost, ne sme uzimati stalno, niti duže od 6 sedmica uzastopno.

To važi i za sve druge lekove na bazi maslačka, jer njegove prekomerne doze mogu da opterete organe za varenje i izazovu neželjena dejstva. U preporučenim količinama, maslačak je jedan od jakih prirodnih lekova. Posle ovih saznanja ne bismo smeli da se prema njemu odnosimo ravnodušno, niti da ga nazivamo dosadnim korovom. Ipak, to ne znači da ćemo ga brati na mestima gde nam je najdostupniji – nikako! Za lek je dobar samo maslačak iz čistog okruženja: onaj iz gradskih sredina filtrira vazduh i apsorbuje opasne sastojke koji našem zdravlju mogu da nanesu više štete nego koristi.


Sok od maslačka: sveže isceđen, najbolje u sokovniku.

Sok maslačka sa kozjim mlekom i medom za jačanje

U toku 3 do 4 sedmice pije se svaki dan po 3-4 supene kašike sveže isceđenog soka od lišća i korena, i to po 2 kašike sa jednom šoljom kozjeg mleka ujutru na gladan stomak, zaslađeno čajnom kašičicom meda, i preko dana istu količinu podeljenu na više manjih doza.

Čaj od suvog lista maslačka

10 g lista potopi se u 250 grama vode, pošto odstoji 12 sati, prokuva se 10 minuta sa 1 kašikom meda. Ujutru se pije jedna manja šolja čaja, a u toku dana veća šolja podeljena na manje doze.

Rakija sa korenom maslačka

Sitno iseckan koren (jedna pregršt) stavi se u 1750 g dobre prepečenice i ostavi da se namače 40 dana na toplom mestu. Uzima se pre jela po jedna čašica, ne duže od 40 dana.


Salata od maslačka

Da biste odgorčili maslačkov list za salatu, možete ga držati 6-8 minuta u hladnoj, posoljenoj vodi. Zatim ga spremajte kao i druge salate, sa limunom i uljem.

Slatko od cvetova

Ušpinovati šećer do gustine sirupa i dodati cvet maslačka. Kuva se kao i sva ostala slatka.

Kafa od korena

Osušen koren maslačka prepeći i samleti, a zatim koristiti kao zamenu za kafu.

Loading...
loading...
----