Lekovito bilje: Kupus

kupusomČesto u životu postupamo prilično lakomisleno. Ne vidimo ono što nam je blizu, oko nas ili gotovo ispred nosa, a tragamo za dalekim stvarima koje imaju aromu egzotičnog, tajanstvenog, tuđeg… Tako često prenebregavamo i darove prirode, kao što je lekovito bilje, ne verujući da ono što raste u našoj bašti, može da nam bude lek, ili, još i više – a to može biti nešto od povrća i voća koje viđamo svaki dan. A istina je da je ono što nam najviše treba tu, oko nas.

Ima li manje poetične namirnice od kupusa? Pa, ipak, njegova dostojanstva su, kao što će se videti, znatna i nauka mu, svakim danom više, odaje priznanje. Ono što se ranije nije moglo naći ni u kupusnom listu, sada se može čuti sa eminentnih svetskih katedri fitoterapije. A kupus ostaje onakav kakve su prave veličine uvek isti, skroman i vrlo pristupačan…

Arheološki nalazi svedoče da se ovo povrće upotrebljavalo još u kamenom i bronzanom dobu. Da su ga Stari Sloveni, naši mudri preci, mnogo i rado koristili. Postupak kiseljelja kupusa je, takođe, domaći izum. Već u ta, davna vremena, uočena su i lekovita svojstva kupusa, pa je on s pravom bio podjednako cenjen i kao hrana i kao lek.

Rimljani su neobično cenili kupus u ishrani i smatrali ga osnovnom hranom, a jedan njihov istoričar je otišao tako daleko u analizu propasti Rimskog carstva da ga je povezao sa odbacivanjem kupusa!!! Da pojasnimo. On kaže da je sve bilo u redu dok su ljudi jeli zdravu i jednostavnu hranu, da su stvari krenule nizbrdo onda kad su se Rimljani odali gastronomskim bahanalijama, što je dovelo i do drugih devijacija. Na kraju, do pada carstva!

Kad smo već kod uloge kupusa u Rimskom carstvu, pomenimo još jednu zanimljivost iz istog miljea. Kad su velikog cara Dioklecijana, u danima velikog previranja rimske imperije, pozvali da se vrati državničkim dužnostima, on je baš okopavao vrt iznad zidina svoje splitske palate. Saslušao je delegaciju, a onda rekao: Kad bi oni tamo, u Rimu, znali kakav sam ja kupus odgajio, nikad mi ne bi predložili takve beznačajne stvari! Ne znamo da li je Dioklecijan znao za sve vrednosti kupusa, ali je lako verovatno da ga je koristio za bolje varenje, protiv glavobolje ili, na primer, artritisa. Jer, kupus je izvanredan lek za pomenute boljke, ali to ni izdaleka nije sve. U današnje vreme je možda udarna spaga kupusa u tome što je njegov sveži sok u stanju da leči čir ia želucu (u čemu je vrlo delotvoran), kao i druge bolesti želuca – gastritis, smanjenu ili povećanu sekreciju želudačnog soka itd. Za to je zaslužan vitamin U, koji je otkriven u svežem kupusu, i koji je ime dobio upravo po čiru na želucu, koji sa uspehom leči (latinski: ulcus).

U listovima kupusa nalaze se fitoncidi, supstance koje smiruju upalne procese. Metod lečenja je jednostavan i delotvoran: list kupusa se položi na bolno mesto ili se privije na njega. Francuski fitoterapeut Moris Mesege, vrsni znalac lekovitog bilja, seća se kako je počeo karijeru: jednom nepoverljivom pacijentu prišao je sa glavicom kupusa, od koje je pažljivo odvojio nejlepše listove, a onda – zatražio peglu! Šta je pacijent tada pomislio, nije teško pretpostaviti ali stvar je bila u sledećem: da bi listovi bolje prionuli, a i da bi se ubrzala aktivnost fitoncida, Mesege je samo želeo da izravna i zagreje svoj lek. I onda, kada se njegova praksa razgranala, lečio je Čerčila, Žana Koktoa i kralja Faruka. Činio je isto što i mi vama preporučujemo: na bolno i zapaljeno mesto položite list kupusa, ako ne baš ispeglan, onda svakako zaronjen u vrelu vodu. Efekat će brzo biti vidljiv.

Savremena medicina, koja vrlo obazrivo i strogo preispituje nasleđe svoje kolevke, narodne medicine, dodala je kupusu još i značajno mesto u lečenju gojaznosti i šećerne bolesti. Kupus ima mnogo vitamina: provitamin A, B1, PP, K… vitamin C, koliko i pomorandža, na primer, a po količini vitamina R kupus je odmah iza peršuna i spanaća. Osim toga, kupus je bogat mineralnim solima i različitim fermentima.

U narodu se kupus još upotrebljava i u lečenju bolesti jetre i slezine, a rasol kiselog kupusa za stimulaciju sekrecije žuči i rada pankreasa (gušterače). Odvarom kupusa leči se upala disajnih puteva, a sokom nesanica i stomatiti.

Neka oboljenja kože, kao što su, na primer, vlažni ekcemi, gnojne rane, opekotine i čirevi, leče se povezima od kupusa kuvanog u mleku ili pomešanog sa belancetom.

Kupusom protiv gastritisa

Preporučuje se upotreba svežeg soka, po 1 čaša, 40 minuta pre jela, 3-4 puta na dan. Kura traje mesec do mesec i po dana.
Napomena: svež sok kupusa može se održati u frižideru ili na hladnom, tamnom mestu najviše dva dana.

Kupusom protiv nesanice

Trsba piti sok od svežeg kuiusa uveče, 1 sat pre spavanja, po pola čaše.
Napomena: sok od kupusa dovodi do eliminacijs viška tečnosti iz organizma i snižava nivo šećera u krvi.

Kupusom protiv upale disajnih puteva

Koristi se odvar (uvarak) kupusa – po četvrtina čaše 3-4 puta na dan, uvek pre jela.

Loading...
loading...
----