Jagorčevina – Primula veris
Jagorčevina potiče iz severne i centralne Evrope. Raste i na drugim poroznim, krečnjačkim zemljištima, na livadama i pašnjacima, do visine od 2000 metara nadmorske visine. Latinski naziv je izveden od reči primus što znači prvi, jer se ova biljka prva pojavljuje posle zime i cveta na prelazu iz zime u proleće. Legenda koja nam dolazi iz severne Evrope priča o tome kako je Sveti Petar ispustio svoje ključeve od raja kada je čuo da postoji duplikat. Tamo gde su ključevi pali, porasla je jagorčevina, pa se u Engleskoj, Francuskoj i Nemačkoj ova biljka zove još i „rajski ključevi”, „ključevi Svetog Petra”. Srednjevekovna medicinska knjiga Regimen Sanitatis Salernitanum preporučivala je jagorčevinu kao lek za paralizu. Nekada se pravilo i vino od jagorčevine, ali se danas ova biljka sve ređe viđa na pašnjacima i livadama u Evropi.
Vrste
Primula veris: Višegodišnja biljka koja raste i širi se do 15-20 cm. Ima grozdove žutih cvetića koji cvetaju u rano proleće. Listovi su ovalni i formiraju lep bokor.
Primula elatior – cvetovi ove biljke su veći, manje mirisni, a boja im je svetlije žuta. Cvetovi jagorčevine su tamnije žuti, sitniji, i rastu u većim grozdovima.
Gajenje i razmnožavanje: Najbolje je posejati sveže seme. Skupite seme u ranu jesen, kada još uvek nije potpuno suvo, nego je blago sočno. Posejte ga u male saksije i pokrijte staklenom teglom ili čašom. Ostavite saksiju na hladno mesto (npr. hladna staklena bašta, prozorska da-ska). Klijanje traje 4-6 nedelja, pa čim biljka isklija skinite teglu. Ako posejete seme na proleće, biljci će biti potrebna hladnoća, pa toplota kako bi se „probudila”. Posadite je na njeno mesto u bašti ili u veću saksiju, kada je mlada biljka dovoljno velika da možete da je premeštate.
Deoba: Jagorčevina se lako razmnožava na ovaj način. Najbolje je da to uradite na jesen. Iskopajte bokor i podelite ga na delove. Ponovo ih posadite u zemlju, sa razmakom od 15 cm, ili u saksije. Zaštitite od mraza dok koren ne ojača (što obično traje 4-6 nedelja).
Bolesti i štetočine: Buba lozova pipa je glavna štetočina koja napada jagorčevinu.
Održavanje:
Proleće: Na prelasku iz zime u proleće očistite ostatke snega i otpada koji se nakupio tokom zime. Posejte seme ako ste to ostavili za ovaj trenutak.
Leto: Skinite precvetale glave cvetova ako ne želite da skupljate seme.
Jesen: Skupite seme. Razmnožite biljke deobom.
Zima: Nema potrebe da posebno štitite jagorčevinu.
Gajenje u bašti: Posadite biljku u polusenku ili na osunčano mesto, u vlažno, ali dobro drenirano zemljište. Jagorčevina voli krečnjačko zemljište, ali se dobro adaptira i na druge vrste tla. Cveće će lepše izgledati ako ga gajite u „društvu” nego pojedinačno, a idealno je za prvi red ili ivičnjak u prolećnoj bašti, ili za gajenje na travnjacima oko kuće, iako ćete onda morati da kosite oko njega dok se seme ne formira.
Berba: U mnogim evropskim zemljama je zabranjeno brati ili iskopavati jagorčevinu koja raste divlje u prirodi. Uzmite listove kada je potrebno da ih koristite sveže. Nije potrebno sušiti ih. Cvetove sakupljajte kada se otvore i koristite ih sveže. Koren iskopajte na jesen i osušite ga.
Gajenje u saksijama:
Jagorčevina je pre svega divlja biljka koja ne uspeva u stanu, ali će joj prijati na terasi ili prozorskoj dasci. Koristite standardni kompost (kora, treset) i redovno zalivajte da se ne osuši. Sve saksije sa jagočevinama treba postaviti tako da stoje u senci kada je sunce najjače.
Upotreba u kulinarstvu
Listove možete da koristite za salate ili kao sastojak fila za punjenje mesa. I cvetovi se stavljaju u salatu, a možete i da ih koristite za pravljenje vina.
Lekovita svojstva jagorčevine:
Čaj od cvetova jagorčevine je jednostavan lek protiv nesanice, nervne napetosti i glavobolje. Takođe, ovaj čaj podstiče proizvodnju crvenih krvnih zrnaca. Sirup od jagorčevine je narodni lek protiv paralize.
Koren jagorčevine koji ima visoku koncentraciju saponina, koristi se u lečenju velikog kašlja i bronhitisa. Koren sadrži i salicilate, pa se koristi za ublažavanje artritisa.
Jagorčevina je dobar lek za lečenje plućnih bolesti, nesvestice i lupanja srca.
Vino od jagorčevine
U 4,5 l vode sipajte 900 g šećera i napravite sirup. Dok je sirup još topao, dodaj te 950 g cvetova jagorčevine (samo žute latice), i ostavite da odstoji 24 sata. Procedite i dodajte 2 kašike kvasca raspoređenog na komadu tosta. Ostavite da odstoji 10 dana, i promešajte bar jednom tokom prva četiri dana. Nakon 10 dana, procedite u flaše. Dok vino još radi nemojte stavljati čep, već pokrijte flašu komadom muslina zavezanim koncem.
Upozorenje!!!
Neke vrste jagorčevina mogu da uzrokuju kontaktni dermatitis koji se javlja na prstima i podlakticama. Hipersenzitivne osobe bi trebalo da izbegavaju kontakt sa ovim vrstama jagorčevine.
