ŠAFRAN (Crocus sativus L.) DRUGI NAZIVI: Krok, brnduša, caforan, cafran, zafaran, žufran.
OPIS BILJKE: Šafran ima trajnu lukovicu iz koje u proleće izrastu sasvim uski, kao trava listovi koji nestaju tokom jesenjeg cvetanja. Tek tada izraste iz lukovice 1 do 8 plavkasto-crvenih cvetova nalik mrazovcu. Cvetne latice šafrana prošarane su uzdužnim crvenim linijama. Tučak je duži od cveta i nosi tri smeđe do smeđecrvene sjajne stigme koje vise preko cveta. Stigme su duge oko 2 cm, a u vlažnom stanju i do 3 cm i šire se levkasto prema gore. Gornja ivica široka je 3 do 4 mm, urezana i sitno narovašena. Po tom opisu tučka, šafran se na prvi pogled razlikuje od otrovnog mrazovca, a pošto se šafran ne pojavljuje u prirodi kao samonikla biljka, već samo u baštama i organizovanom uzgoju, zamena sa mrazovcem je gotovo isključena. Cvetovi imaju jak miris koji potiče od cvetnih stigmi. Stigme pod prstima deluju malo masno i mirišu sveže opojno, jako aromatično, a ukus je nešto oštar i gorak, mirisan. Pripada porodici perunika.
LEKOVITI DEO BILJKE ŠAFRAN: To su kod šafrana tri stigme tučka. Za 1 kg prvoklasnog začina potrebno je 150.000 do 200.000 cvetova. Tučkovi se beru u jesen, kad su cvetovi potpuno otvoreni. Stigme se zajedno s krajem tučka iščupaju iz cveta i pažljivo na finom situ osuše preko užarenog drvenog uglja ili vrućeg pepela. Nakon kupovine tučkovi šafrana ne smeju da ostanu u papirnoj kesici, već ih odmah treba prebaciti u dobro zatvorenu tamnu staklenu posudu.
LEKOVITO DELOVANJE: Šafran, pod kojim se uvek smatraju već opisane cvetne stigme, ima do jednog određenog stepena svojstvo da umiruje bolove i grčeve kao i opijum, pa se s uspehom upotrebljava kod velikog, grčevitog kašlja i nadutosti trbuha zbog gasova. Dejstvo je lagano omamljujuće, pa smiruje bolove i grčeve. Šafran se nalazi u službenoj apotekarskoj upotrebi kao droga biljnog porekla (Flores Croci ili Sligmala Croci), a u slučaju potrebe mogu se nabaviti proizvodi šafrana pripremljeni u apoteci, i to tinktura šafrana (Tinctura Croci) ili tinktura opijuma koja sadrži šafran (Tinctura Opii crocata). Šafran poboljšava san, umiruje grčeve u želucu i crevima, a uzet u malim količinama, ubrzava porođaj. Trudnice koje duže vreme uzimaju šafran radi umirenja bolova rađaju decu sa žuto obojenom kožom. Sirup od šafrana dobar je za decu kod velikog kašlja, grčeva zbog gasova i teškoća kod rasta zuba. Spolja se šafran primenjuje
kod upala, određenih bolesti očiju i kod hemoroida.
UPOZORENJE: Trudnicama je zabr njeno da uzimaju šafran.
Čaj od šafrana: Za pripremu čaja uzima se 6 do 10 stigmi šafrana za 1 šolju čajnog oparka, piju se 1 do 2 šolje čaja šafrana dnevno u gutljajim bez dodatka šećera ili meda. Kod uptrebe tinkture šafrana uzima se 10 do 15 kapi, količine se ne smeju prekoračiti.
Oblog: Šafran pomešan s belancetom i žumancetom i stavljen kao oblog ublažava bolove i otoke i leči upale.
Oparak šafrana u sirćetu: Služi kao sredstvo za masažu kod epileptičnih napada kao i kod udara kapi.
Kod grčevitog ili velikog kašlja: Pomeša se 0,5 grama šafrana u prahu sa šoljom čaja od anisa i uzima se kašiko kod napada.
RASPROSTRANJENOST: Domovina šafrana je Orijent. Naveliko se uzgaja u Iranu, u Evropi u Španiji i južnoj Francuskoj, a na manjim površinama u Austriji, južnoj Nemačkoj i Italiji.
VREME CVETANJA: Septembar -oktobar.
JESTE LI ZNALI: Šafran se pominje već u najstarijim spisima Indije. Da je upotrebljavan od davnih vremena, vidi se i po tome što je uz iđirot i alojuu Starom zavetu hvali kao najskupoceniji začin.
