Bljušt (Tamus communis L.) drugi nazivi: zmijino grožđe, kuka
OPIS BILJKE:Bljušt je trajna zeljasta povijuša dužine do tri metra. Stabljika joj je tanka, savitljiva, vijugava, na njoj su naizmenično poređani šiljasti i srcoliki tamnozeleni listovi. Iz pazuha listova izbijaju žućkasti i neugledni cvetovi, složeni u grozdaste cvasti. Plod je okrugla crvena bobica. Koren je nepravilnog oblika, gomoljasto zadebljao, dug do 20, a širok 5-10 cm. Bobice su mu bez mirisa, ukusne i slatkaste, ali otrovne.
RASPROSTRANJENOST: Raste po celoj Srbiji, na senovitim i vlažnim mestima.
STANIŠTE: Ovavrlo rasprostranjena biljka raste u šikarama, na livadama, u bukovim i hrastovim šumama, a često se penje uz ograde i grmlje.
VREME CVETANJA BLJUŠTA: Od maja do juna.
UPOTREBA BLJUŠTA: Dioskurid opisuje delovanje plodova bljušta u lečenju opekotina od sunca, a francuski književnik, filozof i veliki zagovornik povratka prirodi, Zan Žak Ruso, verujući i tvrdeći da nijedan šumski plod prijatnog ukusa ne može da bude otrovan, otrovao se ukusnim i slatkastim bobicama bljušta. Prolećni izdanci kao što su bljušt, ježovina (veprina), pavitina i tetivika, uz ostalo samoniklo jestivo bilje, preporučuju se za jelo, jer u proleće organizam vapi za zelenim povrćem, a pogotovo onim koje pročišćava organizam. U narodnoj mediciniprep-ručuju se u tu svrhu biljni čajevi od divljeg odnosno samoniklog jestivog bilja.
LEKOVITI DEO BILJKE BLJUŠT: Mladi izdanci beru se za jelo u rano proleće, koren u rano proleće ili u jesen, po potrebi i u vreme vegetacije, a list u vreme vegetacije. Svež koren deluje brzo i jako nadražujuće na kožu, paprilikom njegovog vađenja treba zaštititi ruke. Cvet beremo u vreme cvetanja. Jestivi delovi biljke su mladi izdanci.
LEKOVITO DELOVANJE BLJUŠTA: Cela biljka sadrži jedinjenja slična histaminu, sluz, steroidne saponozide, kristale kalcijumovog oksalata, a u zrelim bobicama nedefinisane otrovne sastojke, šećer i pektin. Saponinska jedinjenja su otrovna, a na biljci su to koren i plod. Zabeleženi su smrtni slučajevi trovanja bobicama – plodovima bljušta. U spoljnoj upotrebi svež koren bljušta koristi se najčešće za lečenje reume i mišića, išijasa, bolova u krstima, za bolesti kože kao što su modrice, potkožni izlivi krvi, pucanje kapilara i hematomi. Uglavnom se, dakle, koristi koren, a retko sok, cvet i list, jer izazivaju jako povraćanje, ali su efikasni kao oblozi. Umesto korena, mogu da se koriste crveni plodovi i listovi bljušta. Zapadna narodna medicina koristi bljušt za lečenje: bolesti kože, išijasa, katara svih vrsta, reume, visokog pritiska i virusnih infekcija.
U Švedskoj mlade izdanke koriste kod slabe cirkulacije i gihta, a koren i plod za lečenje herpesa, raznih kožnih nečistoća i psorijaze.
UPOZORENJE: Bljušt ne smeju da uzimaju trudnice, ali korišcenje ove biljke i lekovitih preparata od nje inače zahteva veliki oprez i strogo pridržavanje uputstava terapeuta, kao i kod svakog otrovnog, a jestivog bilja.
RECEPTI:
Ekstrakt (za kostobolju i kožne bolesti): Koren oprati, sitno iseći, u blenderu usitniti i iscediti 100 g, papomešati s 200 g vode. Mazati obolela mesta, odnosno krvave podlive, modrice, popucale kapilare, hematome i sl.
Tinktura: 1 kašiku seckanog korena bljušta natapati u 1 dl 60-postotnog alkohola 12 sati, paprocediti. Masirati obolela mesta ili pripremiti obloge.
U KUHINJI: Mladi kuvani izdanci bljušta mogu se jesti u salati ili pripremiti s jajima kao kajgana.
