OPIS BILJKE:Kranjska bunika-beli bun je trajna biljka razvijenog rizoma koji naraste u dužinu i do 30 cm. Stabljika, do 80 cm visoka, u gornjem delu je razgranata. Listovi su obrnuto jajoliki, na ivici malo nazubljeni. Cvet ljubičaste boje iznutra je zelenožut, a visi na kratkim peteljkama. Plod je tobolac
STANIŠTE: Područje krša u primorju, Istri i Sloveniji.
VREME CVETANJA: April – maj.
LEKOVITI DEO BILJKE: Bere se cela biljka u cvatu i suši na toplom, provetre-nom mestu u hladu. Usitnjena suva biljka čuva se u hermetički zatvorenoj ambalaži. Koren se vadi u jesen, suši i čuva na isti način. Biljka sadrži lekovite sastojke: al-kaloid hiosciamin, skopulin, skopolamin, skopoletin i atropin.
KRANJSKA BUNIKA LEKOVITO DELOVANJE: U narodnoj medicini ova biljka ima dugu tradiciju, a koristi se za lečenje:
♦ bolesti oka, naročito za širenje ženica
♦ nervnih bolesti, naročito kod manične depresije i epilepsije
♦ kod nesanice
♦ bolesti želuca i creva – hronično bolnih grčeva želuca, creva i čmara, stomačnih tegoba i bolova, viška želudačne kiseline, čira na želucu i dvanaestercu, raznih rana na želucu i crevima, kod zatvora, za smirenje proliva i za podsticanje creva na rad
♦ ženskih bolesti – bolni grčevi materice i vrata materice
♦ neuralgija
♦ bolesti mokraćnog sistema – grčeva mokraćnih organa i bolova
♦ bolesti respiratornih organa – svih oblika astme, velikog kašlja, tuberkuloze i znojenja kod tuberkuloze
♦ bolesti jetre, žuči i žučnih kanala
♦ bolesti srca
♦ Parkinsonove bolesti
/ trovanja, i to morfijumom, muscari-nom, opijumom…
KONTRAINDIKACIJE: Osobe obolele od glaukoma i srčanih komplikacija ne smeju da uzimaju preparate belog buna.
UPOZORENJE: Biljka sadrži otrovni skopulin i skopoletin. Otrovna je cela biljka, list, cvet, koren i seme.
Simptomi trovanja su: suvoća usta, osećaj pečenja, tegobe sa gutanjem i govorom, crvenilo kože, povišen očni pritisak praćen tegobama vida i jaka žed. Veće količine izazivaju narkotičko delovanje, depresiju, halucinaciju, delirijum i zastoj ili sprečavanje memorije.
Prva pomoć: do dolaska lekara izazivati povraćanje, davati drveni ugalj i laksative.
JESTE LI ZNALI: Beli bun, lat. Scopolia carniolica, ime je dobio u znak zahvalnosti (1760) i počasti prema dr Johanu Antonu Skopoli (1723 -1788), profesoru botanike na Univerzitetu u Paviji, za njegov naučnoistraživački rad “Flora Carniolica” i “Entomologia Carniolica”.
RECEPTI:
NAPOMENE: Cela biljka (herba Scopoliae) uzima se:
♦ srednja pojedinačna doza 0,05 grama
♦ najveća pojedinačna doza 0,2 grama
♦ najveća dnevna doza 0,6 grama
♦ Tinktura: Može da sadrži najviše 0,03% ukupnih alkaloida. Uzima se:
– srednja pojedinačna doza 0,5 grama
– najveća pojedinačna doza 1,5 grama
– najveća dnevna doza 5,0 grama
♦ Čaj: Uzme se pola kašičice ili 0,20 grama biljke usitnjene u prah i prelije se litrom vruće vode, poklopi, pusti da odstoji 10 minuta i potom procedi. Gazu natopiti i stavljati na bolna mesta.
♦ Tinktura: Potopiti na 30 dana 50 grama usitnjenogkorena u litru 60-procentnog alkohola. Procediti. Uzimati 1-2 puta na dan po 5 kapi razblaženo s 2 dl čaja ili vode od čega se u gutljajima popije samo 1 dl.
♦ Prašak: Suvu biljku mlevenjem usitniti u prah. Uzimati 1-3 puta na dan 0,15-0,2 grama praška sa 1-2 dl vode ili čaja.
