Koštice-semenke od kajsije

Da li su koštice-semenke kajsije prirodni izvor supstance koja ubija ćelije raka bez uništavanja zdravlja i udarca po džepu pacijenata?

Esencija1ni sastojak zove se leatril, ili vitamin B17. Ako u ovome ima istine, zašto se za tu informaciju ne zna?
Treba imati na umu da industrija koja se bavi rakom raspolaže s više od 200 milijardi dolara godišnje, pa bi mnogi ostali bez posla kad bi presušili izvori novca zbog objavljivanja vesti da su se pojavili jeftiniji, mnogo manje štetni i mnogo efikasniji lekovi, koji su uz to i lako dostupni jer se nalaze u prirodi. Velike farmaceutske kuće jednostavno bi nestale.

Biohemičar dr Ernest Krebs Junior, iz San Franciska, zaključio je 1952. da je rak metabolička reakcija tela na lošu ishranu i da bi hranljive materije koje nedostaju u modernoj čovekovoj ishrani mogle da budu ključ za savladavanje raka. Njegovo istraživanje dovelo je do jedinjenja pronađenog u više od 1.200 jestivih biljaka koje nalazimo u prirodi. To jedinjenje zove se amigdalin. Amigdalin je nađen u najvećim koncentracijama i zajedno sa neophodnim enzimima upravo u jezgru semenke kajsije! Poznato je da primitivno pleme Hunza konzumira velike količine ovog jezgra. Tvrda kora se razbije da bi se došlo do mekanog jezgra kajsije. Ovo je jedini narod na svetu koji nikada nije imao nijedan slučaj raka! Leatril je proizveden jednostavnom ekstrakcijom amigdalina iz mekog jezgra semenke kajsije, prečišćen i koncentrovan. Po svojoj strukturi sličan je grupi B vitamina, pa ga je dr Krebs nazvao B17, s obzirom da je do tada bilo izolovano 16 vitamina iz B grupe. Dr Krebs je ubrizgao sebi leatril da bi bio siguran da nema toksično dejstvo. Sproveo je dalja ispitivanja na životinjama i kulturama u laboratoriji i zaključio da leatril mora da bude efikasan u lečenju raka. Međutim, pošto se on dobija direktno od hranljive supstance koju nalazimo u prirodi, a nije proizveden u laboratoriji, nemoguće ga je patentirati. I naravno, nije otrovan. Drugim rečima, kao što je slučaj sa svim prirodnim materijama koje isceljuju, veliko farmaceutsko carstvo i AMA (American Medical Association) ne mogu se obogatiti ni na račun ove supstance, ni na račun dugoročnih nuspojava nastalih dugotrajnim korišćenjem ovog leka. Zato se o njemu – ćuti.

Semenke-koštice kajsije su konzumentima mnogo dostupnije od leatrila, koji je američka FDA zabranila 1971. godine. Ubrzo nakon zabrane, iskusni lekar dr Džon Ričardson, koji je uspešno koristio leatril u lečenju raka, došao je kod svog prijatelja Edvarda Grifina, novinara-istraživača, i zamolio ga da napiše nešto kako bi njemu i drugima pomogao da nastave s primenom leatrila na njihovim pacijentima obolelim od raka. Edvard Grifin objavio je svoja istraživanja u knjizi “Svet bez raka”.