Upotreba konoplje (kanabisa) neizostavna je u industriji tekstila, ali je često na lošem glasu zbog svoje primene među uživaocima droge. Odnedavno, konoplja je dobila jos jedan veliki plus u industrijskom svetu – naveliko se primenjuje u građevinarstvu.
Zaboravilo se da se konoplja kod nas vec koristila u građevinarstvu, naročito seoskom. U nekim krajevima Srbije kudelja se, naročito u seoskim domaćinstvima koristila kao najbolji materijal za izolaciju zidova, zbog svojstva da zimi greje, a leti hladi. U Lici, Kordunu, Baniji i Slavoniji koristila se kod građenja kuća od blata i pruća kao vezivni materijal (u kombinaciji sa pirevinom od slame). Kudelja se koristila, naročito u selima, više od lana.
Konoplja (Cannabis) je jednogodišnja biljka, najverovatnije poreklom iz Centralne Azije, Kine i sa severozapada Himalaja. To je jednogodišnja zeljasta biljka; ima uspravnu stabljiku i prstasto razdeljene listove. Stabljika doseže visinu od 2 metra. Konoplja je dvodomna biljka.
Ženske jedinke su veće i nose brojne neugledne cvetove u skupinama poput klasova. Muške jedinke su manje i prave cvatove u obliku metlice. Plodovi su sitni, jednosemeni oraščići.
Konoplja se smatra veoma snažnom i otpornom biljkom: nisu joj potrebni pesticidi i herbicidi, a od setve do žetve su joj potrebna svega četiri meseca. Ovo znači da se konoplja može ubirati sa polja tokom dve trećine godine, dok u isto vreme zapravo hrani tlo na kome raste vezujući hranljive sastojke.Konoplja se vekovima koristi u medicinske, duhovne i uživalačke svrhe.
Svaka konoplja, uključujući i industrijsku, sadrži psihoaktivni sastojak koji je u prošeku zastupljen oko 3%. Veći deo ovog sastojka se nalazi u cvetnim vrhovima ženske biljke, dok muška biljka uglavnom nije psihoaktivna.
Pod nazivom industrijska konoplja obično se podrazumeva konoplja koja se upotrebljava za dobijanje tkanina, dok se pod indijskom konopljom podrazumevaju ženske biljke koje se uživaju zbog opojnog dejstva. Konoplja je poznata i po nazivima: kanabis (latinski), gandža (indijski), marihuana (španski naziv iz Meksika).
Smatra se da je konoplja jedna od prvih kultivisanih biljaka i da je njena upotreba stara koliko i poljoptivreda. U početku se najviše gajila zbog vlakana, a stari Kinezi su od nje pravili konopce, odeću i hartiju.
Konoplja raste kao samonikla biljka, ali se takođe već nekoliko hiljada godina uzgaja širom planete, što je rezultiralo izuzetnom varijabilnošću vrste. Postoje tri varijante iste botaničke vrste:
• Cannabis sativa L, koja je uzgajana u Evropi
• Cannabis indica, biljka doneta iz Indije
• Cannabis ruderalis, samonikla biljka u nekim delovima centralne Azije.
Konoplja ima više različitih načina upotrebe: industrijsku, medicinsku, uživalačku i duhovnu.
Industrijska konoplja se koristi za izradu konopaca, tkanine, platna, hartije, odeće, goriva, građevinskog materijala itd. Odlikuje se veoma niskim nivoom glavnog opojnog sastojka. Sve do kraja 19. veka konoplja se gajila na manjim parcelama u mnogim krajevima bivše Jugoslavije, za individualnlu proizvodnju tkanina, skoro sva seoska domaćinstva su imala parcele sa biljkom konopljom. Posle zrenja ona se brala, zatm potapala obično u obližnjem potoku u kojem je voda proticala (ne može da se potapa u stajaćoj vodi) i s vremena na vreme prevrtala. Posle izvesnog vremena konoplja se vadila iz vode i sušila.Ljudi bi se okupljali i specijalnim drvenim stupama s rebrastim zupcima lupanjem odvajao bi se drvenasti deo od biljaka, i ostajale bi meke sive niti – čista kudelja koja se kasnije upredala pomoću vretena u niti, deblje ili tanje, koje su služile za dalju proizvodnju, tkanje, izradu kanap…
U davnoj prošlosti, naši preci su nosili odeću od kudelje u zimskom i letnjem periodu, jer ima izuzetna svojstva da zimi greje, a leti hladi. Tkanina od kudelje ima svojstsva kao i tkanina od svile. Tkanine od kudelje korišćene su i za izradu posteljine, raznih prekrivača, dužim korišćenjem i pranjem postajala bi sve mekša i bolja. Tkanina od kudelje je nazamenljiva za razne obloge za bolesnike natopljena komovicom ili lekovitim melemima, deluje mnogo jače no druge vrste tkanina. Velika je šteta što se ova tkanina više ne proizvodi kod nas, jer je zaista izvanredna i prijatna za nošenje, a kod savremenog odevanja našla bi svoje mesto.
Medicinska i druge upotrebe konoplje- kanabisa
Konoplja- kanabis se kao lek upotrebljava preko 5.000 godina. 2740. godine p.n.e. prvi put je zabeležena upotreba konoplje kao leka u Kini. Danas se u medicini kanabis najčešće upotrebljava kao lek protiv stresa, gubitka apetita, mučnine izazvane hemoterapijom, radi ublažavanja posledica teških bolesti itd. Koristi se u lečenju žutice i drugih bolesti jetre, teškog zatvora i hroničnog reumatizma.
O uživalačkoj ili rekreativnoj upotrebi kanabisa govori se onda kada se ona upotrebljava zbog njenih opojnih dejstava. Najčešće se uživa putem pušenja.
O duhovnoj upotrebi konoplje govori se onda kada se ova biljka koristi u religiji u ritualne svrhe.Kanabis ima dugu istoriju ritualne upotrebe u mnogim kultovima i religijama širom sveta.
U Indiji se vekovima upotrebljava u čast boga Šive. Rastafarijanci je smatraju svetom biljkom, a njeno uživanje verskim činom. U islamu su je koristili derviški redovi. Neki istoričari smatraju da je upotrebljavana i u judaizmu i u ranom hrišćanstvu. Kod nas se davno znalo da je miris konoplje prijatan, deluje opuštajuće, obično dok se biljka konoplje obrađivala, oni koji su radili na tome su bili raspoloženi i veseli, a posle toga su čvrsto spavali, ali tada niko kod nas nije znao da se ova biljka koristila i za uživanje.
Zakonski status konoplje
Ključno pitanje u zakonu evropskih zemalja o konoplji odnosi se na razlikovanje tipova konoplje koje poseduju aktivni sastojak od tipova koji ga ne poseduju. Zakonodavstvo većine zemalja u svetu zastupa monotipski pristup koji smatra da naglašena varijabilnost ipak ne dopušta definisanje različitih vrsta biljke kanabis. Uzgajivače konoplje direktno pogađa delovanje službi društvene kontrole zasnovano na poistovećivanju indijske i industrijske konoplje.
Biljka čije se mogućnosti i uzgoj danas sve više istražuju, u kontekstu održivog razvoja, često je predmet sistematskog uništavanja. Na primer, devedesetih godina 20. veka američke državne agencije zaplenile su i uništile velike količine konoplje od koje preko 90% otpada na nekultivisanu (divlju) konoplju koja uglavnom ne poseduje psihoaktivne sastojke. Tako da, zbog iskorenjivanja konoplje kao vrste droge, strada i ona druga, industrijska, konoplja.
Konoplja, – savršen. građevinski materijal
Za jednu prosečnu kuću dovoljan je samo 1 hektar konoplje
U Velikoj Britaniji je 2009. godine započet projekat vredan 740.000 funti, koji su pokrenule britanska vlada i građevinska industrija. Cilj projekta je istraživanje i razvoj ekoloških građevinskih materijala u zidarstvu, a jedan od njih je i opeka od konoplje pomematerijala na svetu.
Biljka poznata i pod imenom Canabis sativa bila je toliko važna za ekonomiju britanije u vreme Henrija VIII, da je kralj naredio da svaki seljak na malo manje od pola ara mora zasaditi konoplju – u suprotnom je plaćao kaznu. Danas industrijska konoplja (vrsta kanabisa koja skoro da nema narkotično dejstvo) postaje zeleni građevinski materijal kada se meša sa krečom kao vezivom. Ova smesa se lije poput betona u kalupe i dobija se proizvod za zidanje poput opeke. Konoplja ne zahteva veliku površinu za uzgajanje -samo jedan hektar može obezbediti dovoljno materijala da se izgradi prosečna kuća.
