Karanfil-karanfilić kao lek i začin

Karanfil-latinski naziv (Dianthus) lz roda Caryophyllaceae
karanfilic kao lek
Pravi karanfil potiče iz istočne Evrope, a u Veliku Britaniju je stigao u 17. veku. Otada se gaje brojni varijeteti. Predak svih karanfila, Dianthus carophyllus, potiče iz centralne i južne Evrope; obe vrste i njihovi varijeteti se danas gaje u celom svetu. Naziv „dianthus” potiče od reči: „dios” (Bog) i „anthos” (cvet), a tako ga je nazvao grčki botaničar, Teofrastus U 17. veku su cvetovi karanfila počeli da se kristalizuju, a njihove latice da se koriste u supama, sosovima, vinima i sirćetu…

Vrste karanfila
Dianthus armeria
Ovo je zimzelena višegodišnja biljka. Raste od 30 do 45 cm, a u širinu ide i do 45 cm. Po ružnom vremenu, cvetovi se zatvaraju. Najatraktivnija je kad raste u nizu i oivičava vrt.

Dianthus caryophyllus (Baštenski karanfil) Zimzelena višegodišnja biljka, raste od 45 do 60 cm, a u širinu ide i do 45 cm. Cvetovi su roze ili purpurno ružičaste boje, sa slatkastim mirisom. Lišće je usko, sivo-zeleno, u obliku koplja.

Dianthus deltoides (Šareni karanfil) Zimzelena višegodišnja biljka, raste oko 15 cm, a u širinu ide i do 30 cm. Ima sitno ružičasto li belo cveće. Lišće je takode sitno, usko, u obliku koplja, tamno zelene boje. Ova vrsta karanfila se odlično uklapa u šljunkovite vrtove.

Diantus gratianopolitanus syn. Dianthus caesius (Puni karanfil)
Zimzelena višegodišnja biljka, raste oko 15 cm, a u širinu ide do 30 cm. Ima jak miris, a boja je intenzivno ružičasta; pljosnato cveće raste pojedinačno tokom leta. Lišće je usko, sivozeleno, u obliku koplja. Ova vrsta karanfila je veoma retka, tako da je u Velikoj Britaniji zaštićena, a u drugim delovima Evrope je više zastupljena.

Diantus plumarius (Vrtni karanfil) Zimzelena višegodišnja biljka, raste oko 15 cm, a u širinu ide do 30 cm. Beli cvetovi sa tamno crvenom sredinom pojedinačno izbijaju tokom celog leta. Lišće je usko, sivo-zeleno, u obliku koplja.

Karanfilić kao lek
Karanfilić koji se najviše koristi kao lek je Dianthus chinensis, tj. kineski karanfilic. On sadrži razne hemijske sastojke, uključujući antokanin i razne vrste saponina. Istraživanja su pokazala da se dianthus chinensis može koristiti kao diuretik, a naročito je naglašeno njegovo dejstvo na kontrakcije materice, kada je to potrebno. Trudnicama se, samim tim, ne preporučuje. Način primene i doze odreduje fitoterapeut. Takode se smatra da tonik od belog vina i karanfila blagotvorno deluje na srce i nerve.
Ostalo: Osušene latice dodajte u potpurije, mirišljave kesice i kozmetičke proizvode.

Karanfilić kao začin
Kada sklonite laticu sa cveta karanfilića, primetićete da ima belu osnovu. Ova osnova se mora baciti pre upotrebe u kulinarstvu, zato što je jako gorka. Inače, latice možete dodavati u voćne pite, salate i sendviče. Koristite ih za aromatizovanje šećera i džema ili za izradu sirupa. Kristalizovane cvetove i latice možete dodati kolačima ili pudinzima kao ukras.
Cvetove možete staviti u bademovo ulje, kako biste dobili slatko ulje ili u belo sirće za cvetno sirće.

Gajenje i sejanje:
Iako se karanfil može razmnožavati sejanjem, njegova veličina, boja i miris jako variraju. Vrste koje smo naveli mogu se presadivati. Najbolje je kada se sitno seme poseje u jesen ili u rano proleće, bilo direktno u zemlju ili u pripremljene posude i pokrije dubrivom. Ukoliko se seje u jesen, mlade biljke treba pokriti i zaštiti preko zime. Treba paziti da se biljke previše ne zalivaju, kako ne bi istrulile. Takode je važno da se staklenik ili plastenik dobro provetravaju, s tim da se po hladnom vremenu zatvaraju. U proleće, kada su biljke dovoljno velike, rasadite ih na udaljenosti od oko 30 cm.

Presadivanje:
Mladice za rasad se uzimaju u proleće, rede u jesen. U te svrhe se koristi kompost koji se prethodno nalije vodom. Kada procvetaju, biljke se mogu izvaditi i rasaditi.

Loading...
loading...
----