Djurdjevak

djurdjevakDomovina djurdjevka je Evropa, Severna Amerika i Kanada. Širom sveta raste u predelima sa vlažnom i hladnom klimom.
Prema evropskim narodnim pričama, djurdjevak je ili nastao iz Bogorodicinih suza, koje je prolila u podnožju krsta na kome je bio razapet Hrist, ili iz suza koje je prolila Marija Magdalena kada je otkrila Hristov grob.
Od srednjeg veka, djurdjevak je sastavni i važan deo buketa koji na venčanju nosi mlada, a ovaj cvet asocira na skromnost i čistotu.

U 16. veku koristio se u medicinske svrhe. Elizabetanski lekar Džerard imao je ovaj neverovatan recept: „Stavite cvetove majskog ljiljana u dobro zatvorenu čašu i postavite je na mravinjak. Ostavite čašu mesec dana na tom mestu. Nakon tog vremena, tečnost koja se skupila na dnu čaše koristite kao oblogu koja smiruje bol kod gihta.”

Vrsta:
Đurđevak je višegodišnja biljka koja raste u visinu do 15 cm. Cveta u kasno proleće i ranu jesen, a ima bele, mirisne cvetove u obliku zvončića. Listovi su nežne zelene boje, ovalnog oblika. Postoji više vrsta ove atraktivne biljke. Možda je najatraktivniji Vik Pavlovski zlatni đurđevak čiji listovi su prošarani prugama zlatne boje. Ili, pink đurđevak (Convallaria majalis var. rosea).

Razmnožavanje iz semena ili rizoma:

Zrelo semenje se retko formira, a ljubičastocrvene bobice su veoma otrovne, pa je bolje razmnožavati ovu biljku deobom rizoma (podzemnog stabla).

Deoba: Gusto ukorjenjeni bokori vade se ašovom, a rizom se pažljivo deli. Polažu se u zemlju na dubini 10-12 cm, sa razmakom od 15 cm. Najbolje vreme za ove radove je jesen, nakon što biljka završi sa cvetanjem, a listovi počnu da venu.

Bolesti i stetoičine:
Đurđevak je biljka koju bolesti i štetočine uglavnom ne napadaju.

Održavanje:
Proleće: U sasvim rano proleće unesite saksije u kuću kako bi biljka počela da raste.
Leto: Ne morate ništa da radite.
Jesen: Kada biljka uvene, iskopajte rizom i izvršite deobu. Posadite podeljeni rizom u saksije kako biste biljci olakšali rast.
Zima: Nema potrebe da posebno štitite biljku od mraza.

Gajenje Djurdjevka:
Djurdjevak voli delimičnu senku. Idealno mesto za sadnju je ispod drveća ili u senci žive ograde. Da bi biljka lepo cvetala, pripremite zemlju tako što ćete dodati dosta prirodnog đubriva, komposta i uvelog lišća.

Branje cvetova: Cvetove berite kada su u punom cvatu, kako biste ih osušili i dodali u bukete suvog cveća.

Gajenje djurdjevkau saksijama
Djurdjevak uspešno možete gajiti u saksijama, sve dok ga držite u senci i redovno zalivate. Koristite mešani kompost (kora drveta i treset). Prehranjujte biljku đubrivom samo tokom cvetanja. Zimi ostavite biljku da se smiri i držite je na hladnom mestu, napolju.

Lekovita stiojstva:
Đurđevak (cela biljka, osušeni cvetovi, listovi i koren) se koristi u lečenju srčanih bolesti. Sadrži gliozide koji pojačavaju otpornost srca, usporavajući i regulišući broj otkucaja, ne tražeći dodatno snabdevanje srca krvlju. U Engleskoj se cvetna voda đurđevka dugo upotrebljavala za lečenje živaca, protiv glavobolje i kao preventivno sredstvo kod zaraznih bolesti i epidemija. U narodnoj medicine, cvet đurđevka se upotrebljava u obliku tinkture u rastvoru alkohoia ili votke, kao umirujuće sredstvo i za smanjivanje bolova i kod upalnih procesa.
Pošto je otrovan, đurđevak ne smeju brati trudnice i deca, a posle kontakta sa njim moraju se dobro oprati ruke.

Upozorenje!!!
Đurđevak se može koristiti samo pod strogom kontrolom iskusnog stručnjaka – fitoterapeuta. Svi delovi biljke su otrovni.

Loading...
loading...
----