Brokoli

Brokoli (Brassica oleracea) DRUGI NAZIVI: prokule, kaulin, kavolin.

OPIS BILJKE:
Brokoli pripada porodici krstašica (Crucifereae). Razne vrste i podvrste danas je teško opisati, ali se zna da je razlika između brokolija i karfiola u samim cvetovima, koji su kod brokolija vezani za stabljiku, a kod karfiola zbijeni u glavicu. Razlika je i u boji, od zelene do ljubičaste. Ima miris na zelenilo i gorkast ukus.

STANIŠTE I UZGOJ BROKOLIJA:
Gaji se u baštama i na poljima – plantažama.

VREME CVETANJA: Od juna do jula.

UPOTREBA BROKOLIJA:
Da su od pamtiveka biljke iz porodice krstašica bile te koje su čuvale zdravlje čoveka, dobro znaju oni koje redovno uživaju u tradicionalnim jelima pripremljenim od brokolija, karfiola, kelja, kupusa belog i crvenog, prokelja itd. Brokoli nam obezbeđuje dug i zdrav život zahvaljujući prirodnom i retkom odnosu lekovitih sastojaka koji nas štite od bolesti, a to su antioksidansi (sulforafan, betakaroten, folnakiselina, lutein, razni vitamini) i antikarcinomi, kao i regeneratori, koji imaju moć obnavljanja naših oštećenih ćelija.

LEKOVITI DEO BILJKE: Bere se cela biljka brokolija bez korena.

LEKOVITO DELOVANJE: Brokoli daleko nadmašuje ostale vrste krstašica po lekovitosti, pa se preporučuje za preventivu i lečenje: karcinoma (kod rizika od karcinoma dojke, materice i endometrijuma potrebno je u ishranu uključiti više proizvoda od brokolija, ekstrakt brokolija, kapsule brokolija), kod karcinoma želuca, debelog creva (sastojak brokolija sulforafan štiti od nastanka karcinoma želuca i creva) pluća, kao i kod tumorskih bolesti koje su u nastajanju; u dijetama potrebnim za lečenje teških i hroničnih bolesti i za jačanje imunog sistema potrebno je dnevno unositi oko 100 grama sveže kuvanog brokolija, soka od brokolija ili veću koncentraciju brokulina u kapsulama; kod bolesti srca (slabog rada, upalnih procesa srčanog mišića, aterosklerotičnih plakova itd.); očnih bolesti (katarakta); za jačanje imuniteta (u preventivi i kurativi uzimamo ga zbog jačanja otpornosti tela jer povećava stvaranje antitumorskih enzima); kod dijabetesa (dobro deluje indirektno na nivo šećera u krvi); kod osteoporoze (zbog sadržaja kalcijuma dobar je u dijetama); oboljenja krvnih sudova i visokog krvnog pritiska (smanjuje pritisak, čisti krvne sudove od naslaga i ujedno sprečava njihovo stvaranje); kod masnoća u krvi (uzimajući u dijeti brokoli zajedno s crnim i belim lukom, šargarepom, keljom i kupusom, možemo smanjiti masnoće u krvi – u raznim jelima kao što su salate i kuvani prilozi); kod bolesti jetre (masna jetra, slab rad jetre,razne lezije jetre kao posledica žutice).

UPOZORENJE:
Zbog većeg procenta biljnih vlakna, moguća je osetljivost na svarljivost brokolija.

JESTE LI ZNALI:
Ime je dobio po italijanskoj reči brocco – ogranak. Kao povrće se uzgajao još nekoliko vekova p.n.e. na području Mediterana. Godine 1560, Katarina Mediči je predstavila brokoli na francuskom dvoru.

BROKOLI RECEPTI:
Sok od brokolija: Opran brokoli meljemo u mikseru i iscedimo sok pomoću sokovnika ili pijemo dobijenu gustu masu. Savetuje se uzimanje zajedno sa šargarepom i jabukom, kao koktel povrća i voća. Za preventivu uzimamo 2-3 puta nedeljno, i to 2 puta po 0,5 dl soka ili 100 g kuvanog brokolija, a u terapiji svaki dan 2 puta po 1 dl soka ili 200 grama kuvanog.

Čorbe od brokolija: Najbolje je uzimati standardne čorbe od brokolija s malo dodatka žitarica kao što je proso. Mogu se pripremiti i krem čorbe s kiselom pavlakom uz jučerašnji prepečeni hleb.

Salata od brokolija: Kuvan brokoli dobro je pomešati s korenom komorača, prokeljom, belim lukom i sve začiniti maslinovim uljem.