biljka vres cajBILJKA VRES (Calluna vulgaris L.) DRUGI NAZIVI: Vresak, zimski vres, vrištika, crnjušina, crnjenuša.

OPIS BILJKE: Vres je lekovita biljka koja može da naraste do visine od oko jednog metra. Može da živi relativno dugo, čak nekoliko desetina godina. Stabljike su razgranate, pri dnu odrvenele i polegle po tlu. U gornjim delovima uspravnih stabljika razvijaju se cvetovi svetloljubičaste boje. Pripada porodici vresova (Ericaceae).
RASPROSTRANJENOST: Mediteran.
STANIŠTE; Obično može da se nade na većim površinama gde raste veći broj biljaka ove vrste. Voli kisela zemljišta, a može se pronaći u relativno suvim i svetlim šumama. Ponekad raste i po livadama.

VREME CVETANJA VRESA:
Avgust i septembar.

UPOTREBA VRESA: Vres je korišćen od davnih vremena u narodnoj medicini za čitav niz bolesti. Poznat je kao dobro sredstvo za čišćenje krvi, za izlučivanje mokraće i za lečenje bubrežnih i mokraćnih kamenaca. Ipak, najrašireniju primenu je našao u lečenju reume i gihta.

LEKOVITI DEO BILJKE: Cvetajući vršni delovi stabljike. Biljke se obično beru za vreme cvetanja. Beru se cvetovi koji se skidaju sa cvetajućih stabljika ili se pak beru vrhovi stabljika zajedno sa cvetovima. Potom se cvetovi i stabljike suše na senovitom, promajnom mestu.

LEKOVITO DELOVANJE: Vres je u srednjem veku bio jako cenjen kao lekovita biljka kod tegoba sa slezinom i kamencima, kao sredstvo za čišćenje krvi, protiv rahitisa, grčeva u želucu i dr. Kao lekovita biljka, vres je potpuno pao u zaborav, pa je tek Knajp ponovo počeo da hvali vres u cvatu, u obliku čaja, kao lek protiv dijateze mokraćne kiseline, reumatizma, a posebno je isticao delovanje na čišćenje krvi. Zvanična medicina vres ne ceni mnogo, ali ga ceni narodna medicina. Vres je vredan kao efikasan prirodni lek protiv reumatizma, u bolestima bešike i bubrega, kod bubrežnih kamenaca i peska, a još se mnogo primenjuje kao sredstvo za čišćenje krvi kod ekcema i kožnih osipa, za bolji rad srca, protiv nesanice i za lečenje poremećaja metabolizma, kao i protiv crevnih parazita (amebe i gliste).

Čaj od vresa: 2 kašičice osušenih cvetova ove biljke doda se u četvrt litra vrele vode, pa se ostavi oko 15 minuta. Nakon toga čaj od vresa se procedi i može se piti. Najčešće se preporučuju dve do tri šolje čaja od vresa tokom dana – podstiče izlučivanje mokraće, znoja i sluzi, čisti od glista, smiruje živce, leci bubrege (kod bubrežnog kamenca ili peska) i jača polni nagon.
Za poboljšanje sna i bolje varenje: Dobar je čaj od mešavine jednakih delova vresa, kamilice i majčine dušice.
Kod nesanice: Piti solju tog čaja pre spavanja.
Za dobar san: Preporučuje se pod jastuk staviti lanenu vrećicu napunjenu listićim vresa i lavande.
U kuhinji: Vres se u mediteranskoj kuhinji koristi kao visokovredna začinska biljka, naročito u pripremanju divljači i ribe. Može se, takođe kao začin, posuti po svinjskom, jagnjećem ili živinskom pečenju. Uz ostale mediteranske biljke, dodaje se kao začin i picama, jer daje karakterističan miris i ukus. Vresak se može koristiti i kao začin za boraniju, svež sir i mnoga druga jela.

Tinktura od vresa: 200 grama listova i cvetova vresa preliti litrom 70-procentnog alkohola, ostaviti da odstoji 30 dana uz povremeno mućkanje i potom procediti. Uzimati 3 puta 10-15 kapi s malo vode ili čaja, kao lek za navedene bolesti.