Biljka sremuš lekovitost -tinktura od sremuša (Allium ursinum L.)
DRUGI NAZIVI: Medveđi luk, divlji luk, šumski luk, pasji luk.
OPIS BILJKE: Sremuš je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice ljiljana. Iz lukovice u visinu do 30 centimetara izrastu 2-3 duguljasta eliptična lista, sjajne površine i tamnozelene boje. Iz listova izrasta 25 cm visoka stabljika uglavnom trouglastog oblika s belom cvasti i cvetovima zvezdastog oblika. Sama lukovica sastoji se od više manjih lukovica, ukupne dužine do 6 cm, bele ili žućkaste boje. Cela biljka sremuš miriše na beli luk, posebno ako se protrlja ili zgnječi u ruci.
RASPROSTRANJENOST: Može se naći u celoj Evropi.
STANIŠTE I UZGOJ: Raste u vlažnim bukovim šumama, ravnicama i uvalama, a pored vodotokova je obično gusto rasprostranjena. Pogoduje joj humusno, duboko i rastresito tlo. Vlažna, senovita i mesta gde se dugo zadržava sneg su tipična staništa sremuša. Raste nezagađen i isključivo na čistom tlu.
VREME CVETANJA sremuša: April i maj
LEKOVITIDEO BILJKE: Mladi prolećni listovi koji se beru u aprilu i maju, kao i podzemne lukovice koje se sakupljaju u letnjim i jesenjim mesecima.
LEKOVITO DELOVANJE SREMUŠA: Smiruje i leci kašalj, jača srce i oslabljeni srčani mišić, štiti kao preventiva od infarkta, usporava i leci aterosklerozu krvnih sudova, smanjuje visok krvni pritisak, poboljšava apetit, otklanja smetnje u varenju, smiruje upalu sluzokože želuca, otklanja nadutost i gasove, omogućava bolje izlučivanje žuči, koristi jetri, podstiče rad bubrega, smiruje upale mokraćne bešike, deluje lekovito na matericu, sprečava i leci osteoporozu, smanjuje bolove kod artritisa i reume. Odlično je sredstvo kao kupka za nadraženu kožu, ekceme, dermatitis, modrice, hematome i rane. Šteta je što većina ljudi koji imaju probleme s krvnim pritiskom ne poznaje ovu iznad svega lekovitu biljku. Mnogi bi prolećnom kurom od sremuša mogli da stabilizuju krvni pritisak na neko vreme (2-3 meseca) i odmore jetru od lekova, a uz to i da smanje vrednost ukupnog holesterola. Iako nije dostupan cele godine, ubran se može održati u frižideru čak 7-10 dana.
UPOZORENJE: Sremuš ili medvedji luk lako možete zameniti za OTROVNI durđevak, mrazovac ili čemeriku. Najlakši način raspoznavanja je po mirisu belog luka!
RECEPTI:
TINKTURA OD SREMUŠA
Tinktura od lukovica sremuša: 300 grama lukovica oprati i očistiti. U široku posudu sipati 1 dl rakije lozovače, dodavati jednu po jednu lukovicu pa ih odmah gnječiti drvenom viljuškom. Lukovice gnječiti u rakiji, da ne oksidišu i ne potamne u dodiru s vazduhom. Kad su zgnječene, dobijenu kašu sipati u tamnu teglu i dodati još 9 dl rakije, sve dobro promešati i dobro zatvoriti. Ostaviti da tako odstoji 15-20
dana i povremeno protresti. Kad istekne 20 dana, lukovice propasirati da puste svu tečnost iz sebe, sve procediti u tamnu teglu (bez lukovica), dobro zatvoriti i čuvati na tamnom mestu. Uzima se 2-3 puta dnevno po kašičica tinkture pomešana s malo hladne vode, za navedene bolesti.
Tinktura od listova sremuša: 200 grama listova usitniti i preko njih sipati 1 litar rakije lozovače, pa odmah dobro zatvoriti. Ostaviti da odstoji 20 dana uz povremeno protresanje. Tečnost se procedi, sipa u tamnu teglu, dobro zatvori i čuva na tamnom mestu. Uzima se isto kao i gornja tinktura.
Vino od sremuša: Uzme se 2,5 dl kvalitetnog belog vina koje mora da provri. Prelije se preko 50 grama svežih listova sremuša i ostavi da stoji pokriveno 15-20 minuta. Tečnost procediti, zasladiti medom i uzimati u gutljajima tokom dana.
U KUHINJI: Listovi sremuša mogu se upotrebiti kao dodatak siru, salatama i varivima. To važi i za lukovice, koje su belkaste i 2-5 cm dugačke, a kao vrlo pikantan začin mogu poslužiti i nedozreli plodovi, koji se na biljci javljaju tokom leta. Koristi se samo u svežem obliku. Sušenjem i kuvanjem gube se njegova lekovita svojstva. Kao dobru salatu za prolećno čišćenje probajte mešavinu od po 1/3 sremuša, maslačka ili radiča i zelene salate. Obavezno s maslinovim uljem.
