(Ruta graveolens)
Rutvica potiče iz Južne Evrope, preciznije sa Mediterana. U sličnim uslovima, primila se i u Severnoj Americi i Australiji, a adaptirala se i na nešto hladnije uslove u Severnoj Evropi. Poznata je i kao biljka milosti, možda i zato što se veruje da štiti od đavola, magije i vračanja. Koristi se i kao protivotrov za različite vrste trovanja, od otrovnih pečurki do zmijskog ujeda.
Rimljani su rutvicu doneli u severnu Evropu i Britaniju, gde nije bila popularna sve do srednjeg veka, kada je počela da se korsiti protiv kuge. Poput ruzmarina, rutvica je stavljana pored sudije kada je pred njega izvođen zatvorenik, kao vid zaštite od kuge i groznice koje su vladale u zatvorima.
Rutvica je bila čuvena po delovanju na zdravlje očiju, odnsno vida, kao i na to da „budi” vidovitost. Veruje se da su i Leonardo da Vinči i Mikelanđelo svoj „unutrašnji vid” odnosno svoju viziju, dugovali rutvici.
Vrste: Rutvica (Ruta graveolens) je višegodišnja zimzelena biljka. Raste do visine od 60 cm. Sitni žuti cvetovi sa 4 ili 5 latica, cvetaju tokom leta. Mali okruglasti listovi su plavo-zelene boje.
Postoji i vrsta sa plavim listovima, kao i ona sa krem/belim listovima koji su jače boje na proleće, a blede na leto.
Lekovita svojstva rutvice
Ova drevna biljka se koristi u lečenju umornih očiju (očiju koje trpe veliki napor) i glavobolje time izazvane. Korisna je i kod glavobolja izazvanih nervnom napetošću i lupanja srca (srčane palpitacije), u tretmanu visokog krvnog pritiska i jačanju kostiju i zuba. Koristi se i u ublažavanju grčeva i problema sa varenjem.
Čaj od rutvice koristi se za izbacivanje crva iz creva. Rutvica se koristi u smirivanju histerije, kašlja.
Kao obloga, koristi se za ublažavanje jakih bolova kod išijasa. Kada se listovi stave kao obloga na slepoočnice, ublažavaju glavobolju.
Obloge (koje se stavljaju na pluća) od jake esencije rutvice, ublažvaju simptome hroničnog bronhitisa.
Razmnožavanje: U proleće posejte seme u pripremljene saksijice. Koristite kompost od kore i treseta i pokrijte perlitom. Biljci može da prija kada se zagreva odozdo (temperatura od 20 stepeni). Klijanje zavisi od kvaliteta semena. Mlade sadnice su sklone sušenju, pa kompost održavajte vlažnim (ne preterujte sa vlagom). Kada su sadnice dovoljno velike, posadite ih na pripremljeno mesto u bašti, sa razmakom od 45 cm.
Reznice: Uzmite reznicu od novog izdanka u proleće ili rano leto. Preporučuje se kompost od mešavine kore, treseta i šljunka. Nemojte preterati sa zalivanjem, ali ne dozvolite ni da se kompost osuši.
Štetočine i bolesti: Bela leptirasta vaš (štitasti moljac) koju prati crna buđ. Tretirajte insekte tečnim sapunom za hortikulturu čim se pojave. To bi trebalo da spreči i pojavu buđi.
Održavanje:
Proleće: orežite biljku da biste joj doterali izgled. Posejte seme. Uzmite reznice.
Leto: Ponovo orežite biljku nakon cvetanja.
Jesen: Rutvica sa krem belim listovima je osetljivija od ostalih vrsta, pa je zaštitite kada temperatura padne ispod -5 stepeni.
Zima: Rutvici je potrebna zaštita samo u ekstremnim vremenskim uslovima.
Gajenje u bašti:
Sve vrste rutvice vole sunčane delove bašte, dobro drenirano, posno zemljište. Najbolje je postaviti ih dalje od staza ili u zadnji deo leja, tako da budu udaljene od slučajnog kontakta sa ljudima, pošebno decom čija je koža osetljivija. U proleće i kada se završi sezona cvetanja krajem leta, orežite biljku kako bistejoj održali formu.
Berba: Po potrebi, uzmite sveže listove. Nema potrebe da ih sušite ili na drugi način konzervirate.
Gajenje u saksijama:
Rutvica se može gajiti i u saksijama. I ovde se preporučuje kompost od kore, treseta i šljunka. Takođe, pažljivo izaberite saksiji mesto, kako ljudi i deca ne bi imali bliske susrete sa listovima rutvice.Iako toleriše sušu, u saksijama voli da bude redovno zalivana tokom leta. Tokom zime je zalivajte jednom mesečno. Nahranite biljku u proleće tečnim đubrivom, prema uputstvima proizvođača na deklaraciji proizvoda.
Upotreba u kulinarstvu: Listovi su veoma gorki, tako da se retko upotrebljavaju. Ako se i koriste, koriste se sitno iseckani, u sasvim malim količinama. Inače, stavljaju se u jela sa jajima, ribom ili sirom.
Upozorenje!!!
Dodir sa biljkom može da uzrokuje alergijsku reakciju na koži (crvenilo, plikovi, bol). Kako biste smanjili rizik od alergijske reakcije, ne diraite orezanu biljku kada je vlažna od kiše, ali ni pod zracima sunca jer ie biljka tada najopasnija. Sačekajte da se biljka osuši od kiše ili se „ohladi” u senci. Koristite rukavice kada radite samo sa rutvicom.
