PISKAVICA (Trigonella foenum-graecum L.) DRUGI NAZIVI: Grčko seme, grčka detelina, grohotuša, kozji rog, prosenica, rožnjača.
OPIS BILJKE: Piskavica je jednogodišnja začinska zeljasta biljka koja naraste do 50 cm. Pripada porodici leptirnjača. Stabljika joj je okrugla, listovi trodelni, a lisna peteljka dlakava i prema gore deblja. Cvetovi žuti i žućkastobeli bez peteljke, rastu u pazuhu lista. Razvija oko 5 mm dugačke mahune, pljosnate, romboidne ili četvorougaone, svetlosmeđe, u kojima je aromatično seme. Čitava biljka ima jak i specifičan miris, sličan mirisu sira s mirodijom.
LEKOVITI DEO BILJKE PISKAVICE: Seme, od kojeg može da se dobije brašno, sakupljamo u avgustu, nakon dozrevanja, i čuvamo u odgovarajućoj ambalaži. Može se kupiti i u apoteci.
LEKOVITO DELOVANJE PISKAVICE: U narodnoj medicini piskavica je svestrano lekovito sredstvo. Seme ove biljke sprečava upale, njime očišćene rane brzo zarastaju. Izvlači i upija gnoj iz gnojnih rana, sprečava trovanje krvi, stvaranje divljeg i trulog mesa. Seme piskavice danas se najviše koristi za pripremu raznih kašastih obloga za lečenje: gihta, neuralgije, išijasa, oteklih žlezda, čireva na koži, fistula, gnojnih kostiju, otvorenih rana na nogama i čireva na stegnima. Seme piskavice ponekad predstavlja jedini lek ako druge metode lečenja nisu uspešne. Piskavica obnavlja i obogaćuje: crvena krvna zrnca i izgubljenu energiju, iz krvi odstranjuje holesterol i trigliceride, pročišćava krvne sudove kod ateroskleroze, vraća apetit kad je nada već izgubljena i pomaže kod mršavosti. Francuski travar Mesaž piskavicu uporedJuje s delom mašine i kaže: “Ona podmazuje sve zupčanike u organizmu.” Preporučuje je za sve vrste slabosti u svim stadijumima infektivnih bolesti, dojiljama jer pojačava mlečnost, kao idealno kozmetičko sredstvo za ulepšavanje lica. Stari Grci i Rimljani mešali su seme piskavice s ružinim uljem da bi lečili nečistu kožu i podmlađivali je. Preporučuje se da se uzima kod dijabetesa i Alchajmerove bolesti.
PISKAVICA CAJ
Čaj piskavice od istucanog semena preporučuje se za pranje kod zarazne bolesti glave (favusa), uzrokovane gljivicom Achorion Schonleini, za masažu vlasišta kod opadanja kose, zaslađeni čaj od piskavice s medom pije se kod prehlade jer ublažava kašalj i rastvara sluz, u lečenju zatvora i ispadanja čmara, kod tuberkuloze creva, kosti i pluća, kod oboljenja slezine, za otvaranje apetita, kod rahitisa, a za znojenje ruku
koristi se kupka. U lečenju raka debelog creva daje se klizma od piskavice. Topli kašasti oblozi od semena koriste se za lečenje hroničnih kožnih bolesti.
UPOZORENJE: Trudnice i osobe s osetljivom jetrom, želucem i žuči ne bi smele da je uzimaju piskavica caj kao ni piskavicu u kom obliku.
Kura za otklanjanje mršavosti: Tokom nekoliko nedelja uzima se 3 puta dnevno između glavnih obroka kaša koja se sastoji od 1 kašičice maslaca i 2 kašičice u prah istucanog semena piskavice. Treba dobro izmešati.
Seme piskavice: Smatra se i vrlo dobrim sredstvom protiv oboljenja slezine, pa narodna medicina ne preporučuje samo da se pije piskavica čaj(2-3 nezasladene šolje čaja od piskavice dnevno), nego i stavljanje toplih kašastih obloga kod bolova u području slezine.
STANIŠTE I UZGOJ: Raste samoniklo, pretežno na krečnjačkom tlu, na proplancima, livadama, obroncima, uz polja, naselja i nasipe.
VREME CVETANJA: Jun – jul.
UPOTREBA: Ova lekovita biljka koristi se u narodnoj medicini od pamtiveka. Za vreme vladavine kineskog cara Kin Nonga, oko 3700 godina pre n.e. piskavica se koristila za rastvaranje tvrdokorne sluzi. S vremenom se širi preko Indije do Egipta, gde se u zapisima papirus Ebers opisuje kao sredstvo za lečenje opekotina. Hipokrat, Katon Stariji i benediktinski monasi zaslužni su za uzgoj biljke piskaviceu Evropi. Piskavicu je Karlo Veliki u svojim Kapitularima preporučivao za sadnju, a dr Knajp kaže da je piskavica najbolje sredstvo od svih poznatih lekova za lečenje otoka i čireva.
