BELI JASEN Fraxinus excelsior
DRUGI NAZIVI: obični jasen, poljski jasen, veliki jasen.
OPIS BILJKE: Beli jasen kao drvo dostigne visinu od 30 do 40 metara. Cvetovi su bez čašice i krunice, a sastoje se iz prašnika koji su s donje strane obavijeni malim vunastim ljuskama. Leptirasti plodovi vise prema dole u mlohavim grozdovima.
RASPROSTRANJENOST: Raširen je po čitavoj Europi.
STANIŠTE: Raste u šumama, na obalama reka i potoka, često se sadi u parkovima i kao drvored uz puteve.
UPOTREBA: Iz knjige dr Matiolija (1626): “Pepeo od jasenove kore kašasto zamešan s vodom leci krastavi lišaj, svrab i sve kožne nečistoće. Kora stavljena na svezu ranu koja krvari zaceljuje je – uvarak od kore kuvane u sirćetu uzimati pomalo kašikom, sunđer natopiti tim uvarkom, lagano iscediti i još toplo položiti na želudac – otklanja nadražaj na povraćanje.”
LEKOVITI DEO BELOG JASENA: Ranije su bili u službenoj upotrebi listovi (Folia Fraxini) i kora (Cortex Fraxini). Danas se jasen kao lekovita biljka upotrebljava još samo u narodnoj medicini, gde je vrlo cenjen. Listovi se sakupljaju od maja do kraja jula, s tim da se listići odvoje od glavne lisne peteljke, jer je ta peteljka gotovo bez vrednosti. Listiće treba sušiti u hladu, na promajnom mestu, u vrlo tankom sloju. U isto vreme kad i listovi, sakuplja se i kora. Dolazi u obzir samo kora s mladih grana i grančica, s kojih se guli i suši u hladu, a i u septembru ili oktobru sakupljeno seme treba dosušiti u hladu.
LEKOVITA SVOJSTVA BELOG JASENA: U na rodnoj medicini koristi se čaj od jasenovog lišća kao lek za podsticanje stolice, zatim kao lagano sredstvo za otvaranje i izlučivanje vode. Rademaher preporučuje čaj, posebno kod
gihta. Popareno seme kao čaj preporučuje se kod bolesti jetre, vodene bolesti, peska i kamena u mokraćnoj bešici i žutice. Destilat mladih izdanaka jasena preporučuje se kao lek protiv bolova u uvu, a primenjen kao stalno sredstvo za trljanje, otklanja drhtanje ruku. Kora od belog jasena je stara zamena za koru od kininovca (Cortex Chinae ili Cortex anti-febrilis) i primenjuje se kao sredstvo protiv groznice, protiv glista i kao osvežavajuće sredstvo (tonikum).
JESTE LI ZNALI: U nordijskoj mitologiji jasen je bio vrlo cenjen. Smatrao se drvetom iz kog je nastao prvi muškarac, dok je iz jove nastala prva žena. Jaseni su sadJeni na kultnim mestima, a lišće su domaće životinje dobijale jednom godišnje za hranu, što ih je činilo zdravim. U srednjem veku drvo jasena smatrano je lekovitim. Tako se u pehare od jasenovog drveta sipalo vino koje je u tom peharu stajalo nekoliko sati, a pilo se protiv bolesti slezine i jetre.
ČAJ OD BELOG JASENA: 1 do 2 kašike isečenog lišća popare se s jednom šoljom vruće vode i ostavi da odstoji 2 do 3 minuta, posle čega se ocedi i pije 2-3 šolje dnevno, nezasladeno i u gutljajima. Na isti način se pravi i čaj od jasenovog semena.
ČAJ OD JASENOVE KORE: Jasenova kora se pusti da kratko vri, zatim odstoji 2-3 minuta, a za jednu solju uzima se 1 kašičica kore. Dnevno se piju 1-2 šolje, nezasladeno i u gutljajima. Hufeland je hvalio koru u obliku čajnog oparka za lečenje rana, pa je propisao češće pranje rana u tom čaju, s naročitim uspehom kod lečenja starih i teško zaceljivih čireva na nozi. Svim tim vrstama čaja od belog jasena može se poboljšati ukus dodatkom malo nane ili majorana.
