Ambrozija (Ambrosia artemisiifolia) DRUGI NAZIVI: limundžik, fazanuša, partizanka, parložna trava.
OPIS BILJKE: Ambrozija pripada porodici glavočika (Compositae). Jednogodišnja je dlakava biljka visine i do 120 cm, sa uspravnom i jako razgranatom četvrtastom stabljikom na kojoj su duboko iscepani, perasti i naspramni listovi na kratkim peteljkama.Firojni žuti cvetovi, zbijeni u duge grozdaste cvasti, nalaze se na vrhu stabljike i grana. Oprašuje se pomoću vetra. Koren je vretenast. Ambrozija se ubraja u neofite – biljke pridošlice u samoniklu floru Evrope. Siri se velikom brzinom, i to 12 kilometara u krug godišnje. Spada u alergene biljke agresivnog karaktera. Oslobađa oko sto miliona zrnaca polena tokom cvetanja. Biljka proizvodi oko 60.000 semenki. Seme ambrozije može da zadrži klijavost i do 40 godina i da preživi smrzavanje. Polen kroz vazduh može da pređe i 300 kilometara rastojanja.
RASPROSTRANJENOST: Domovina ambrozije je Severna Amerika. U Evropu je doneta sredinom 19. veka, sa semenskom detelinom.U Srbiji je prvi put primećena 1953. u Sremskim Karlovcima, Petrovaradinu i Novom Sadu, odakle se proširila po celoj Vojvodini, oko Beograda i dalje na jug.
STANISTE: Raste kaokorov na napuštenim zemljištima uz obale reka, potoka, uz bašte, kraj pruge, u polju među kukuruzom, šećernom repom i krompirom, kao i na zelenim površinama u gradovima.
VREME CVETANJA AMBROZIJE: od jula do oktobra.
UPOTREBA AMBROZIJE: Koristi se za proizvodnju ulja, tinkture, masti i čaja.
LEKOVITI DEO AMBROZIJE: Dok alergičari pate zbog ambrozije, mnogima ta biljka olakšava tegobe – zaceljuje
rane, smiruje reumu i želudačne smetnje. Prema dostupnoj literaturi, ambrozija se u narodnoj medicini koristi za lečenje niza tegoba i bolesti. Spoljašnja upotreba: bolesti kože (razne kožne nečistoće, osipi), opekotine, modrice, razni ubodi i ujedi (svež list se zgnječi i stavi na mesto uboda ili ujeda), reuma (upala zglobova – na bolan zglob stavlja se oblog od svežih listova usitnjenih u kašu). Unutrašnja upotreba: kod visoke temperature, groznice (antipiretik i antiseptik), grčeva (želudac, creva i materica), plućne tegobe (upalapluća, kašalj, katar), bolesti creva (proliv, infekcija, katar, enteritis, grčevi, zatvor, nadutost, paraziti), ženske bolesti (tegobe s menstruacijom, grčevi, infekcije) i nervne bolesti (kao antiepileptik). Koren ambrozije leči tegobe žena, naročito kod poremećaja menstrualnog ciklusa, a preporučuje se i kao čaj posle srčanog udara. Svež sok biljke leči razne infekcije stopala. Polen ambrozije se koristi za antialergijske tretmane u zimskim mesecima.
UPOZORENJE: Ambrozija je bilika koja izaziva pravu pošast kod osoba koje su alergične na njen polen. Njima se savetuje da ispiraju usta i nos čajem od žalfije ili da mažu nozdrve štapićem za nos umočenim u maslinovo ulje.
RECEPTI:
Čaj od ambrozije: 1 kašika suve biljke prelije se sa 2 dl vruće vode i poklopi da odstoji pola sata. Procedi se i pije 2-3 šolje kod navedenih oboljenja.
Napomena: za ispiranje ili stavljanje obloga treba na-praviti jači čaj.
