U prirodi ili na pijaci dobijena šaka svežeg zeleniša predstavlja ono najdragocenije, naime vitamine i druge materije u zaista čistom stanju. Uzimajte od darova prirode sve što vam se nudi.
Na bilje se odnose i neka verovanja: na primer kantarion nabran na Sv. Jovana letnjeg se stavlja u kadicu prilikom prvog kupanja novorođenčeta da ga celog života štiti od uroka. Koristili su ga i zaljubljeni. Ako bi devojka svom dragom stavila kantarion u piće, on ne bi mogao da odoli ljubavi prema njoj. A ako želite da se zaštitite od demona, pojedite tri cveta vesnika proleća – jagorčevine.
1. Kopriva štiti od ujeda
Kod nas rastu dve vrste kopriva: višegodišnja dvodoma i sitnija jednogodišnja kopriva koja žari. Na veliku radost vikendaša, kopriva raste svuda. Tvrdi se da su rimski vojnici koprivama šibali ruke i noge radi podsticanja cirkulacije krvi. Danas se radi to isto -ali kao lek za reumatizam. Kopriva je višestruko lekovita biljka, deluje diuretički, iz organizma izbacuje suvišnu vodu, podstiče rad bubrega, deluje antialergijski (smiruje nadraženu kožu, naročito od ujeda komaraca, blagotvorno deluje i na polensku kijavicu), paradoksalno je, ali sok od kopriva smiruje žarenje kopriva (kopriva žari tek kasnije, ne odmah s proleća). Veoma je omiljena prolećna kura s koprivama – tokom dve nedelje (i duže) pije se pola litre čaja ili soka od koprive. Ova kura izvanredno pročišćava organizam. Od kopriva se rano s proleća bere lišće (naročito ono mlado), a kasnije i mladi pupoljci i izdanci. Koprivu pre kulinarske obrade treba obavezno popariti.
-Pregršt seckanih listova koprive odlično ide u krompir čorbu, spanać, nadeve, palačinke, pečeni krompir i testenine. Odlična je i pita od kopriva.
Dokazano je, takođe, da kopriva podstiče rast kose.
2. Maslačak – sunce u travi
Žuti maslačak su svetu otkrili Arapi, iako maslačak raste kao korov, svi njegovi delovi su lekoviti – i koren i izdanak i cvet. Koren odstranjuje štetne materije iz jetre i žuči i podstiče rad bubrega. Koren zajedno sa listovima utiče na žuč i preventivno sprečava stvaranje kamena u žuči. Od cveta maslačka se pravi med, čaj služi kao diuretik i podstiče varenje, mlado lišće maslačka pomešano sa mladim crnim lukom, malo šećera i soli, i preliveno uljem – izvrsna je i ukusna prolećna salata.
-Nešto je komplikovanija salata od maslačka sa pavlakom, jer se u nju, osim mladih listova maslačka, stavljaju i perca mladog crnog luka, vlasac, narendana šargarepa, na listiće isečene rotkvice i na rezanca sečena sveza paprika. Sve se prelije prelivom pripremljenim od pavlake ili jogurta pomešanog sa belim lukom, solju i biberom. Odozgo posuti gronicom.
3- Vlašac za dobro raspoloženje
Verovatno nema toga ko na balkonu nije imao ili nema saksiju sa vlascem. Ova višegodišnja lukovica je bila omiljena još pre 5.000 godina, a za nju je Evropa saznala zahvaljujući Marku Polu. Vlašac se kida sa zelenog bokora koji se po pravilu gaji i u saksiji. U jelo se stavlja neposredno pred kraj kuvanja, daje izvanredan ukus čorbi, sosu, pirinču, testeninama, karfiolu, ili testu za pohovanje. Odličan je i za namaze i za salate Ima prijatan miris i ukus koji blago podseća na beli luk.
4. Mistični niski bršljan u tradiciji lečenja i ishrani
Niski bršljan je višegodišnja puzavica koja raste skoro svuda – u grmlju, na pašnjacima, u zapuštenim baštama, a i na putevima između kamenja. Beru se njegovi mladi listovi i cvetovi, jer su upravo listovi najbolji za čorbe, salate od povrća, pirjanjeno i mleveno meso, omlete i barene priloge. Bez niskog bršljana se nekada nije mogao zamisliti nadev za uskršnje pečeno pile. A u Engleskoj su još u XVI veki stavljali niski bršljan u pivo da bi mu dali bolju aromu.
5. Krasuljak – 7 cvetova otklanja migrenu
Krasuljak, koga u narodu najčešće nazivaju bela rada, se još od kasnog srednjeg veka svrstava u lekovite biljke. Za jelo su najpogodnije u proleće brane zelene krunice i pupoljci. Krasuljak podstiče apetit i varenje, lekovito deluje na crevni trakt, poboljšava lučenje. Osim toga, sedam pažljivo sažvakanih i progutanih cvetova krasuljka garantovano otklanja migrenu!
-Od listića krasuljka se prave biljne čorbe, s tim što se cvetovi dodaju na kraju, kad čorba prestane da vri. Listići krasuljka se dodaju salatama uključujući i krompir salatu, zatim nadevima, sirnim namazima i biljnim puterima.
-Od cvetova krasuljka se kuva sirup, a osim čorbi, njime se ukrašavaju i napici i druga jela.
