živinsko meso kalorijeŽIVINSKO MESO (PILETINA, ĆURETINA, MESO OD PLOVKI I GUSAKA)

U poslednje vreme proizvodnja se obavlja sve više pod farmerskim uslovima gde je na malom prostoru smešteno mnogo grla, a radi bržeg prirasta daju se razni koncentrati, koji često sadrže i antibiotike, hormone i druga sredstva za povećanje prirasta. Tako je danas moguće umesto za 13 nedelja, za 9 nedelja proizvesti piliće. Međutim, ostaci hemikalija kod takve ishrane se mogu naći ne samo u mesu, već i u jajima živine hranjene tim dodacima.

Ako se izuzme to da je najbolja živina ona koja se uzgaja slobodno, na otvorenom prostoru i koja se hrani prirodnom hranom, tj. hranom koju nađe u prirodi, a da takvu živinu ne može svako naći, ostaje činjenica da je živinsko meso bogat izvor belančevina visokog kvaliteta i biološke vrednosti. One sadrže sve važne aminokiseline i smatraju se »kompletnim«. 100 g živinskog mesa ima 20 do 25 g belančevina, što čini skoro 50% dnevne potrebe odrasle osobe.

Živinsko meso kalorije na 100 gr

Piletina (belo meso bez kostiju) 144 kalorije
Ćuretina (belo meso bez kostiju) 231 kalorija
Salama, pileća, ćureća 197 kalorije
Ćureće meso – 122 kalorije.
Pileći batak,računajući sa kostima – 80 kalorija.
Divlja plovka-235
Guska-205 kalorija
Patka -340 kalorija
Piletina prosečno – 197 kalorije
Potrošnja živinskog mesa u nas je na nivou svinjskog mesa, a znatno veća u odnosu na junetinu — oko 11 kg po stanovniku godišnje. Znatno je manja potrošnja u odnosu na druge zemlje. Na primer, u Velikoj Britaniji je ta potrošnja oko 13 kg, od čega 3 kg otpada na ćuretinu, dok je u SAD potrošnja porasla na 30 kg, da bi se smanjilo unošenje holesterola masnim mesom.

U većini, živinsko meso ima manje masti nego svinjetina, junetina i jagnjetina, ali se jede sa kožom, a ona ima puno masti, a živinska mast ima više zasićenih masnih kiselina. Kuvana ili pečena piletina i ćuretina imaju skoro isti sadržaj holesterola kao junetina — 74 do 79 mg na 100 grama. Meso plovke i guske ima znatno više holesterola nego piletina i ćuretina.

Sastav pilećeg mesa sa kožom (računato na 100 g) je sledeći: voda 64,4 g, belančevine 17,6 g, masti 17,7 g, gvožđe 0,7 mg, cink 1,0 mg, niacin 0,14 mg, tiamin 0,08 mg, riboflavin 0,14 mg, prilično vitamina B« i samo u tragovima vitamina Bi.-.

Ćuretina se obično jede sa kožom koja sadrži manje masti nego kod piletine, guštetine i plovke. 100 g ćuretine sa kožom sadrži: vode 72,0 g, belančevina 20,6 g, masti 6,9 g, gvožđa 0,8 mg i cinka 1,6 mg.

Živinsko meso je bogat izvor vitamina B grupe, naročito niacina , tako da 100 g mesa zadovoljava više od 50% dnevne potrebe u ovom vitaminu. Živinska džigerica je veoma bogat izvor riboflavina (B2), niacina (B3), vitamina B6 , pa 100 g mesa obezbeđuje od 1/4 do 1/2 dnevne potrebe u ovim vitaminima.

Od mineralnih sastojaka najviše ima organskog oblika gvožđa, i to u belom mesu, i cinka, u tamnom mesu. Ćuretina je veoma bogata i kalijumom i cinkom. Gvožđe kakvo se nalazi u živinskom mesu organizam 5 puta bolje iskorišćava nego neorganski oblik gvožđa iz hrane biljnog porekla.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.