Živa se akumulira u plodovima mora i velikim ribama iz okeana kao što su sabljarka, ajkula, neki tipovi tunjevine i kraljevska skuša. Kada živa dospe u vodu, bilo kao rezultat aktivnosti podmorskih vulkana ili kao vrsta zagađenja iz životne sredine, bakterije je pretvaraju u metil živu.
Reč je o neurotoksinu koji može negativno da utiče na mozak i nervni sistem, ako je čovek izložen velikim količinama. Deca i fetusi su posebno osetljivi na efekte metil žive.
Selen je koristan u neutralisanju toksičnih efekata žive, zaključak je istraživača Nikolasa Ralstona iz
Istraživačkog centra za energiju i životnu sredinu iz Severne Dakote. Istraživanja pokazuju da su plodovi mora i morske ribe bogate selenom i da na taj način štite ljude od trovanja živom. Ralston dalje tvrdi da selen smanjuje za pedeset odsto rizik od nekih tipova kancera, kao što je rak prostate.
Živa koju unosimo u organizam konzumiranjem ribe ne povećava opasnost od srčanih oboljenja i vaskularno-cerebralnih napada, pokazali su rezultati američkog istraživanja.Trebalo bi svi da jedemo ribu u sklopu zdrave ishrane i da se ne brinemo za njen uticaj na zdravlje.
