Mnogo je saveta šta bi trebalo da jedemo, koliko i u koje vreme. Raznovrsnost posebnih režima ishrane je velika, a sve više ljudi pati od viška kilograma, povišenih masnoća i pritiska…
Šta bi trebalo da pojedemo tokom dana da organizam dobije potrebne hranljive sastojke..
Kako bi trebalo da se hrani neko ko ne boluje od hroničnih bolesti koje zahtevaju posebne režime ishrane?
NAJBOLJE JE DA SE DNEVNEPOTREBE PODELE U NEKOLIKO MANJIH OBROKA
Osnovno je da svako treba da ograniči količinu šećera, kao i industrijski proizvedenu hranu. Namirnice koje jedemo u toku dana treba da zadovolje potrebe organizma za energetskim, gradivnim i zaštitnim materijama. Ali, ono o čemu se malo vodi računa je da namirnice odabrane na osnovu biološke vrednosti treba da budu i spremljene na pravilan način.
Kako će organizam da iskoristi hranu koju uzimamo zavisi od hranljivih materija, od sposobnosti organizma da luči sokove za varenje, kao i od stepena apsorpcije. Brzina prolaženja hrane kroz creva, takođe, utiče na stepen iskoristljivosti.
Obroci
Postoji sedam osnovnih grupa namirnica, a da bi organizam dobio sve što mu je potrebno za normalno dnevno funkcionisanje treba da se upotrebi najmanje jedna namirnica iz svake grupe.
Biološka vrednost zavisi od sadržaja energetskih, gradivnih i zaštitnih materija, kao i od njihovog kvantitativnog odnosa. Namirnice iz jedne grupe mogu da se zamenjuju, a da se pri tome biološka vrednost obroka ne menja. Najbolje je da se dnevne potrebe organizma podele u nekoliko manjih obroka da bi se uspostavila ravnoteža između količine hrane, sposobnosti organa za varenje i raspodele energetske potrošnje u toku dana.
Ritam i tempo života, međutim, najčešće onemogućavaju da poštujemo ono što je savetovano. Mnogi jedu šta stignu. Istraživanja pokazuju da je kod nas ručak glavni obrok, odnosno kalorijski najjači, dok sastav doručka i večere variraju, obezbeđujući znatno manje kalorija. To, kaže naš sagovornik, nije dobar ritam ishrane.
Kad se u obzir uzmu naši uslovi života i rada, idealno bi bilo da dnevni obrok bude podeljen u tri dela i to da doručak daje 30 odsto potreba i kalorija, ručak 40 odsto, večera 30 odsto. Umesto tri obroka preporučljivo je uzimanje 4 do 6 manjih, jer veliki razmaci između obroka negativno deluju na organe za varenje i na nervni sistem.
Redosled namirnica
Kad redje jedemo, obroci su količinski veći, razdražljiviji smo i nervozniji. Kad se namirnice dele po obrocima treba voditi računa da teško svarljive budu u obroku posle kojeg možemo da se odmorimo. Uglavnom jedemo nekoliko jela tokom jednog obroka, pa treba da se vodi računa o redosledu. Na primer, sir se daleko bolje iskorišćava ako se uzima u toku jela, ne na kraju
Veoma je važno da se namirnice jedu određenim redom. Najbolji redosled je da se prvo pojede hrana bogata belančevinama i mastima (meso, jaja, sir), zatim povrće (sveže i termički obrađeno, salata i varivo) i na kraju šećerni koncentrati (slatkiši, deserti). Posle toga najbolje je uzeti voće ili napitke koji pojačavaju lučenje sokova za varenje, delujući u isto vreme stimulativno na nervni i kardiovaskularni sistem (kafa, čaj i kakao).
Dakle, pri sastavljanju dnevnogobroka treba voditi računa da se zadovolje potrebe organizma u pogledu energetskih, gradivnih i zaštitnih materija, a da je kvantitativni odnos tih materija takav da olakšava njihovo iskorišćavanje. Hrana treba da zasiti, da namirnice budu lako iskoristjive, a da podižu apetit. To ne važi jedino za one na posebnom režimu ishrane, odnosno one koji treba da smanje telesnu masu.
Kad smo siti?
Osećaj sitosti javlja se kad su želudac i tanko crevo ispunjeni hranom, pa će hrana koju jedemo imati veću zasi-ćujuću moć ukoliko se duže zadržava u želucu i izaziva bolje i dugotrajnije lučenje sokova. Namirnice koje su bogate belančevinama, posebno meso, jaja, sir zadržavaju se u želucu znatno duže, pa imaju najveću zasićujuću moć koja je srazmerna količini uzete hrane, lako ne deluje tako, šećeri nemaju značajnu zasićujuću moć, izuzev ako se daju u obroku koji već sadrži mnogo mesa.
