Zdrava i pravilna ishrana za srce i kardiovaskularni sistem

Zdrava ishrana za zdravo srce i kardiovaskularni sistem
Prema rezultatima istraživanja stručnjaka Svetske zdravstvene organizacije (WHO) tri glavne opasnosti po kardiovaskularni sistem su: pušenje, povišeni krvni pritisak i visok nivo holestenola u krvi. Odgovarajućom ishranom može se uticati i na sniženje krvnog pritiska i nivo holesterola u krvi. Na ostavljanje pušenja može se uticati samo jakom voljom.

Sveže voće i povrće, prema nekim ekspertima, može znatno da umanji opasnost od infarkta srca — čak i za 40%. Pomoću sastojaka koje sadrži grožđe, borovnica, ribizle i sokovi od njih utiče se na smanjenje oboljenja krvnih sudova mozga. Voće treba koristiti svakodnevno u toku sezone kao sveže, a van sezone kao prerađevine: sokovi, pekmez, džem, kompot, sušeno voće i sl. Zeleni čaj, pivo, ribizle, borovnice, plavi patlidžan, hrana bogata »Omega-3« masnim kiselinama (sardine, losos, lokarda i dr.) su u stanju da ojačaju i štite arterije i kapilare od oštećenja koja izazivaju arteriosklerozu i srčane udare.
Da bi se uticalo na sprečavanje taloženja krvnih pločica na krvnim sudovima, treba jesti masnu ribu, beli i crni luk, kelj, dinje i lubenice, pečurke sa livada i šumske i maslinovo ulje.

Razume se masti životinjskog porekla treba zamenjivati, koliko je to moguće, biljnim uljima i držati se preporuke da se manje od 30% kalorija obezbeđuje iz masti. Savetuje se i korišćenje hleba i testenina od integralnog brašna, obrano ili polumasno mleko umesto punomasnog, smanjenje potrošnje jaja (2—3 jaja nedeljno) i smanjenje druge hrane bogate mastima i holesterolom.

Povećanim korišćenjem hrane bogate biljnim vlaknima, naročito rastvorljivim vlaknima koja se nalaze u pasulju, sočivu i ovsu i snižavaju holesterol u krvi, puno se pomaže zdravlju srca.

Naučno je dokazano da se smanjenjem nivoa holesterola u krvi smrtnost od srčanih oboljenja smanjuje za oko 30%. Programima prevencije srčanih oboljenja u Norveškoj, Švedskoj i Irskoj obuhvaćena je i izmena strukture ishrane: povećana potrošnja proizvoda od zrnaste hrane bogate biljnim vlaknima, povrća i voća i obranog mleka, kao i prirodne hrane, umesto industrijski proizvedene uz upotrebu aditiva. U ovim je zemljama za 10 godina povećane potrošnje voća i povrća i obranog mleka, a smanjenje potrošnje punomasnog mleka i maslaca, smanjeno unošenje masti sa 41% na 39% energetske vrednosti. Osim toga proizvodi se sve više namirnica sa malo masti i holesterola, sa malo šećera i soli, i bez aditiva.

Pored odgovarajuće ishrane za srce i kardiovaskularni sistem preporučuje se kontrola telesne težine, krvnog pritiska, lipida u krvi i elektrokardiogram (na svakih 6 meseci).

Protiv infarkta i moždane kapi veoma koristi ekstrakt odnosno sok od belog luka, koji se dobija ceđenjem. Ekstrakt belog luka se nalazi i kao aktivna komponenta savremenih lekova i preparata protiv arterioskleroze i drugih kardiovasku larnih oboljenja.

Ishrana za srcane bolesnike-praktični saveti:
— unositi manje masti životinjskog porekla (maslac, kajmak, svinjska mast, loj) i hrane bogate holesterolom (mozak, jaja, maslac, jetra, bubrezi);
— jesti više belog i crnog luka, svežeg voća i povrća;
— koliko je god moguće, unositi sojine belančevine umesto belančevina životinjskog porekla;
— bar dva puta nedeljno imati u jelovniku ribu;
— izbegavati korišćenje homogenizovanog mleka, jer ono oštećuje arterije, tj. stvara arteriosklerozu, koja vodi srčanim oboljenjima;
— obezbediti unošenje preporučenih količina od 1 g kalcijuma i 400 mg magnezijuma dnevno, bolje hranom nego tabletama;
— biti siguran da se hranom unosi dovoljno vitamina grupe B, C i E;
— smanjiti potrošnju šećera i soli;
— ostaviti pušenje, ako ste pušač;
— redovno šetati ili izvoditi vežbe;
— kontrolisati telesnu težinu i nastojati da se ona ustali;
— kada je to moguće, koristiti smeh kao relaksaciju i zaštitu od stresa.

Selen za zdravo srce
S obzirom na to da selen ima značajnu ulogu u prevenciji srca i krvnih sudova treba obezbediti u ishrani dovoljno crnog luka, paradajza, kelja, iznutrica, tunjevine i pšeničnih klica, jer se on nalazi u tim namirnicama u značajnim količinama.

Kao zaštita od arterioskleroze i infarkta mogu da posluže šljive, jabuke, ananas i njihovi sokovi, beli luk i sok i ekstrakt belog luka.