Dobra ishrana za mozak podrazumeva hranu sa malo zasićenih masti i šećera, kao i hranu bogatu proteinima, leguminozom, zdravim mastima, dosta voća, povrća i žitarica. Ove namirnice obezbeđuju hranljive materije od suštinskog značaja za zaštitu i ishranu mozga, kao i proizvodnju hemikalija mozga, odnosno neurotransmitera koji su uključeni u regulisanje sna, apetita i raspoloženja. Određene namirnice igraju ulogu u očuvanju moždane funkcije. Zdrava ishrana predstavlja dugoročnu optimizaciju zdravlja mozga.
Proteinska hrana i variva
Konzumirajte jaja. Ona su najbolji izvor holina, koji je neophodan za izradu acetilholina, neurotransmitera i bitna su za memoriju. Jedite umereno i konzumirajte vrlo nemasnu teletinu, jagnjetinu i ćuretinu. Ove meso su odličan izvor proteina i B-vitamina. Ćuretina je bogata triptofanom, preteča serotonina mozga- neurotransmitera. Jagnjetina je bogata selenom. Selen je snažan antioksidans. Zajedno sa drugim hranljivim sastojcima utiče na sprečavanje daljih oštećenja ćelija mozga. Uključite povrće u vašu ishranu. Povrće je bogato vitaminom B1 (tiamin), koji pomaže konverziju energije i hrane i takođe je potreban za sintezu acetilholina. Uvrstite pasulj u vašu redovnu ishranu za sveukupno zdravlje.
Hrana bogata sa zdravom masti
Konzumirajte Omega-3 masne kiseline. Mozak je 60 odsto masti (strukturalno). Za pravilnu funkciju ćelija mozga, ishrana bogata omega-3 mastima, uključujući i orasima, lanenim semenom, uljem repe i ribe je veoma važno. Prema članku objavljenom 2004 od strane ” Journal of Nutrition”- zdravlje i starenje, masti (posebno omega-3 masne kiseline) su bile prvi faktor u ishrani koji utiče na strukturu mozga i funkcije. Tunjevina je dobar izbor, jer je bogata i omega-3 mastima i Vitaminom B3 (niacin), koji nudi dvostruku zaštitu od kognitivnog propadanja. Ove namirnice takođe pružaju dobar izvor antioksidanata hranljivih vitamina E. Vitamin E deluje protiv oksidativnih oštećenja masnih organa i tkiva (kao što je mozak).
Voće i povrće
Hranljive materije se nalaze u plodovima, kao što su brusnice, borovnice, jagode i sok od grožđa, mogu da pomognu očuvanju kognitivnih funkcija i poboljšati memoriju. Oni su bogati anti-oksidantima, štite mozak od slobodnih radikala. Ribizle su dobar izvor kalijuma, folata, riboflavina, vitamina B6, magnezijuma i bakra,a to su sve hranljive materije važne za zdravlje mozga. Jedite više spanaća (kao i povrća kao što su morske alge) da bi se smanjila oštećenja mozga od udaraca i drugih neuroloških poremećaja. Krompir je veliki izvor ugljenih hidrata, neophodnih za energiju jer mozak radi gotovo isključivo na nivou šećera (slomljen od ugljenih hidrata). Krompir je bogat i vitaminom B6. Vitamin B6 je neophodan za proizvodnju klase neurotransmitera koji utiču na ponašanje, kao što je serotonin.
Žitarice i mleko
Konzumirajte magnezijum-imaju ga dosta žitarice,posebno ječam i smeđi pirinač. Magnezijum pomaže da se opuste krvni sudovi. Povećan unos magnezijuma može da smanji učestalost i migrene i napetosti. Obrano mleko je takođe dobar izvor riboflavina (vitamin B2), koji pomaže pretvaranje hrane u energiju unutar ćelija. Još jedna uloga vitamina B2 (riboflavin) je da se poveća protok krvi u moždane ćelije.
Studentski
