Vodeni kefir je fermentisano piće bogato zdravim bakterijama i nevernovatno je lako za spravljanje, a i ukusnije od drugih probiotskih napitaka poput kombuhe ili kvasa od repe. Sličnog je ukusa kao suva, nezašećerena limunada od starijeg limuna; međutim, ipak je dovoljno ukusan i čak i mala deca ga mogu piti.
Šta je vodeni kefir?
Poput kombuhe, kefir je prvo uzgajan kao bakterijska kultura, nalik na kvasac, u zašećerenoj vodi. Bakterije i gljivice koje sadrži kefirna voda razgrađuju šećer, pretvaraju ga u različite (dobre) kiseline i njime se hrane mikroorganizmi u našim crevima. Takođe, bogat je vitaminima iz B grupe i različitim enzimima.
Zrnca vodenog kefira su mala, prozirna i želatinaste strukture i sastoje se od različitih bakterija koje im daju karakterističan, „kristalast“ izgled. Kada se normalno uzgaja i neguje, voda u kojoj se drži postaje bogata probioticima, a kefir nastavlja da se razmnožava i raste.
Prednosti vodenog kefira
Vodeni kefir, poput većine fermentisanih namirnica, održava zdravlje sistema za varenje i čitavog organizma. Bakterije u kefiru upijaju šećer iz vode i, kada ga popijete, metabolišu šećer i od njega prave različite kiseline, enzime, vitamin B i još više bakterija koje podstiču varenje. Ovaj proces fermentacije takođe smajuje procenat šećera u pićima.
Vodeni kefir i alkohol
Kao i sva fermentisana pića, držanje kefira u vodi će proizvesti neznatnu količinu alkohola, između 0.5% i 0.75 %, u zavisnosti od toga koliko dugo držite kefir u vodi, što je svakako znatno manji procenat alkohola nego što se nalazi u nekim vrstama prezrelog voća, gde procenat alkohola varira od 0.9% do 1%.
Šta Vam je potrebno da biste napravili vodeni kefir
Zrnca (gljiva) kefira
Kako biste napravili vodeni kefir, potrebna su Vam zrnca vodenog kefira. To je zapravo kolonija bakterija i gljivica. Kada ga stavite u vodu, zrnca će rasti i razmnožavati se, tako da novonastala zrnca možete podeliti svojim prijateljima kako bi i oni pravili kefir. Vodeni kefir ne bi trebalo mešati sa mlečnim kefirom, jer su različitog sastava u pogledu bakterija i gljivica koje se razmnožavaju u mleku. Mlečni kefir možete držati u proizvodima koji ne sadrže mleko (poput kokosovog mleka, zaslađene vode itd.), ali ga morate vratiti u mleko kako ne bi izgubio svoja hranljiva svojstva. Isto tako zrnca vodenog kefira biste trebali da držite samo u vodi.
Vodeni kefir najbolje funkcioniše u visoko-mineralnoj vodi. Neki ljudi zbog boljeg ukusa u vodu dodaju nerafinisani smeđi šećer, napravljen od organski uzgajane šećerne trske. Koncentracija minerala u vodi takođe poboljšava svojstva ovog napitka.
Šta Vam je potrebno kako biste napravili vodeni kefir?
Kako biste napravili ovaj napitak, potrebna Vam je tegla, koju ćete prekriti čistom krpom ili gazom.
Recept za pripremu vodenog kefira:
Za dve litre kefira, potreban Vam je razblaženi sok od limuna, vodeni kefir ili tibikos (još jedna vrsta fermentisanog napitka). Kao i većna fermentisane hrane i pića, vodeni kefir je bogat dobrim bakterijama i enzimima.
Sastojci:
– ¼ šolje zrnaca vodenog kefira
– ¼ šolje šećera od organski uzgajane trske
– Dve suve smokve, netretirane hemijskim supstancama
– Jedan limun, presečen na pola
Za sekundarnu fermentaciju
– Pola šolje voćnog soka ili dve kašike trščanog šećera
Priprema:
Prokuvajte 6 šolja prokuvane vode i onda dodajte šećer. Mešajte dok se šećer potpuno ne rastopi i ostavite da se smlači. Sipajte zrnca kefira u odgovarajuću teglu (od dve litre), sipajte zašećerenu vodu i dodajte smokve i limun. Po želji možete dodati i neki drugi mineralni dodatak. Pokrijte teglu platnom ili gazom i vežite je da ne bi spala, ali tako da se omogući dovoljan dotok vazduha, dovoljno da ne upada prljavština, a da ipak kefir ima dovoljno vazduha kako bi mogao da se dalje razmnožava. Ostavite ovu mešavinu 2-3 dana kako bi se fermentisala. Što je duže držite, to će imati jači ukus. Kada dobije željeni ukus, procedite kefir (najbolje kroz drvenu ili plastičnu cediljku). Bacite limun i smokve, ali ostavite zrnca kefira kako biste odmah mogli da ga vratite u vodu i držite ga u frižideru najduže nedelju dana.
Iako vodeni kefir možete konzumirati i na samo ovaj način, možete ga fermentisati još jednom. Druga fermentacija daje jači ukus kefiru i, pošto se odvija u čvrsto zatvorenoj boci ili tegli, razvija se ugljen-dioksid, od čega nastaje gazirani napitak.
Za sekundarnu fermentaciju, sipajte ¼ šolje voćnog soka po izboru i jednu kašiku smeđeg šećera u dve flaše. Zatim sipajte prethodno fermentisanu kefirnu vodu (sa zrncima) u dve flaše, ostavljajući 1.5-3 cm slobodnog prostora do vrha. Zatvorite flaše i ostavite ih na sobnoj temperaturi 18-24 sata kako bi se proces fermentacije nastavio. Imajte na umu da toplota ubrzava proces fermentacije, dok ga niska temperatura usporava. Nakon toga, stavite flaše u frižider i držite ih tamo tri dana kako bi se razvili mehurići. Pažljivo ih otvorite nad sudoperom, jer je tečnost u flašama pod pritiskom, tako da se može desiti da prilikom otvaranja tečnost zapeni ili prsne.
Dodatne informacije
Zamene za šećer. Bakterijama i gljivicama od kojih se sastoji vodeni kefir su potrebne kalorije kako bi se razvijale i razmnožavale. Najbolje je koristiti smeđi šećer od organski uzgajane trske, nerafinisani smeđi šećer, indijski smeđi šećer (pravi se od soka iz palminog drveta) ili med. Imajte na umu da med ima antibakterijska svojstva i može s vremenom uništiti vodeni kefir ili znatno umanjiti njegova lekovita svojstva.
