Vrste pirinča

Postoji više od hiljadu različitih vrsta pirinča. Ipak, sve one se, zavisno od oblika i teksture zrna, mogu podeliti u dve grupe:
a) indijsku, u koju spadaju duguljaste sorte, i
b) japansku, odnosno pirinač okruglastog zrna.
–Basmati pirinač: vrlo je aromatičan i tokom pripreme božanstveno miriše. Ime je dobio po indijskoj reči za miris, basmati.

INDIJSKI PIRINAČ
-Mirisni pirinač pri kuvanju miriše vrlo aromatično i sam miris podstiče glad. Zrno mirisnog pirinča nije toliko dugačko kao kod basmati pirinča, a kuvano je malo lepljivije. Proizvodi se u Kini i Tajlandu.
-Patna pirinač je najrasprostranjeniji pirinač dugog zrna na svetu.

JAPANSKI PIRINAČ
Lepljiv je, srednjeg zrna s visokim procentom skroba, pa se zbog toga zrna pri kuvanju lepe, što opet daje prednost kad se jela jedu štapičima.
-Mlečni pirinač upotrebljava se najviše u slatkim jelima.
-Moki je pirinač okruglog zrna i koristi se pri pravljenju nadeva.
-Nišiki je pirinač okruglog zrna i koristi se kao prilog.
-Ribe pirinač je srednjeg zrna i koristi se najviše za jela kao što je paelja (špansko nacionalno jelo od pirinča, povrća, piletine i školjki).
-Crveni pirinač je srednjeg, nepoliranog zrna.
-Crni pirinač je kao i crveni, nepoliranog zrna, i ima crn omotač (košuljicu).
-Suši pirinač je ovalnog zrna koje, ako se ne čuva propisno, lako postane plesnivo. Koristi se za suši.

Naučite sve o njima!
U prodavnicama pirinač možete kupiti u ova tri oblika:
1. neoljušten prirodni pirinač,
2. oljušten neglazirani pirinač,
3. oljušten glazirani pirinač. Neoljušten prirodni pirinač može da bude divLji pirinač ili smeđi pirinač. Upoznaćemo vas s nekim od najpoznatijih vrsta pirinča:

BELI PIRINAČ
Beli oljušteni pirinač – glaziran neglaziran – možemo pronaći u više oblika: polurafinisan, rafinisan, par-
boiled, instant. Međutim, kod belog pirinča je problem što je ljuštenjem i poliranjem odstranjen deo koji najviše vredi, a to je ljuska. Oljušten pirinač je uglavnom bezvredan za organizam; sastoji se uglavnom od skroba, a mineralnih materija, belančevina, vitamina i vlakana skoro da i nema. Konzumirajući beli oljušteni pirinač, organizam se dodatno napreže da bi svario nešto što ga energetski ne podržava. Najčešće se upotrebljava za spremanje raznih vrsta rižota, a pošto tokoM kuvanja upija znatnu količinu vode, treba ga stalno mešati. Kad je kuvan, mek i lepljiv. Poslužuje se kao dodatak mesnim ili morskim jelima, a često i kao samostalno jelo.

SMEDJI PIRINAČ
Smeđi integralni i smeđi parboiled pirinač su najukusniji i imaju najveću prehrambenu vrednost. Sadrže enzime, minerale, oligoelemente, vitamine, masne kiseline, celulozna vlakna koja podstiču varenje i belančevine visoke biološke vrednosti, pa su zato hranljivi. Zbog toga je smeđi pirinač nešto žilaviji, pa ga treba duže kuvati, ali i žvakati. Smeđi pirinač jede se kao prilog ili se dodaje čorbama i varivima.

BASMATI PIRINAČ
Ova vrsta se najviše upotrebljava u indijskoj kuhinji, a ima duga, tanka zrna i prepoznatljiv ukus i miris. Nekima poznat i kao “popkorn pirinač”, veoma je cenjen zbog svog mirisa, ukusa i izgleda. Pravi basmati pirinač gaji se u Indiji i Pakistanu, iako su mnogi hibridi uzgajani i u drugim delovima sveta, kao što je, recimo, teksmati u Teksasu. Pre kuvanja treba ga isprati vodom, a tokom kuvanja nije pozeljno mešati ga i predugo kuvati. U indijskoj kuhinji basmati pirinač se upotrebljava kao prilog vrlo začinjenim jelima, a najčešće uz kari. Pogodan je i za pripremu pudinga od pirinča.

JASMIN PIRINAČ
Omiljeni tajlandski pirinač, koji u sebi ima više amilopektina ili lepljivog skroba od ostalih vrsta dugog zrna, pa je vlažan i mek. Gaji se u Aziji i SAD. Ima vrlo prijatan miris tokom kuvanja. Zrna su nežna, a posle kuvanja postaju meka i lepljiva, pa je idealan za posluživanje uz razne sosove. Pre kuvanja preporučljivo je isprati ga, a tokom pripreme ga ne treba mešati i predugo kuvati. Pogodan je za deserte.
Raste na obalama severnoameričkih jezera i smatra se da je najkorisniji za ljudsko zdravlje. Duga, crna zrna vrlo su hranljiva, a imaju ukus orašastih plodova i žilavu teksturu, pa je potrebno oko 40 minuta da bi se skuvala. Izuzetno je bogat belančevinama, mineralima, B vitaminima i folnom kiselinom. Sadrži tri puta više vlakana nego beli pirinač. Može se dodavati u čorbe, salate i ostala jela kojima daje poseban, aromatičan ukus, a mnogi preporučuju da se pomeša sa smeđim pirinčem u pripremi raznih jela. Nedostatkom bi se mogla smatrati jedino cena, jer je skuplji u odnosu na ostale vrste pirinča

CRNI PIRINAČ
Postoji crni pirinač kratkog i srednjeg zrna koji se uglavnom gaji u Južnoj Aziji, i u ograničenim količinama u Kaliforniji. Boju dobija od crne mekinje koja okružuje jezgro. Kad se skuva, ovaj pirinač može postati ljubičast.

CRVENI PIRINAČ
Crveni pirinač nastaje fermentacijom pomoću posebne vrste kvasca (Monascus purpureus) koji luči crveni pigment. Pripisuju mu se lekovita svojstva, pa je tako u Kini Od davnina prihvaćen kao narodni lek za bolesti srca i krvnih sudova. U zemljama Dalekog istoka crveni pirinač je korišćen i kao lek kod problema s varenjem i slezinom. Na Zapadu je dobio naučnu potvrdu svoje vrednosti tek u novije vreme, kada je ustanovljeno da snižava holesterol u krvi za 15%, smanjuje opasnost od srčanog udara za oko 30%, a rizik od srčanog udara bez smrtnih posledica za gotovo 70%. U kulinarstvu se koristi kao dodatak jelima i kao stabilizator hrane. U tradicionalnoj istočnjačkoj kuhinji crveni pirinač i proizvodi od njega koriste se kao konzervans, začin i prehrambena boja.