Vitamini K manje se spominje od sveprisutnih vitamina B kompleksa, A i C, ali njegova uloga u organizmu je vrlo velika i nezamenljiva: vitamin K čuva čvrstinu kostiju i zadužen je za zgrušavanje krvi.
Prosečnom čoveku verovatno je teško da zamisli da mali list salate predstavlja tako moćnu osnovu za čvrstu koštanu strukturu našeg tela. Ako mislite da su kostima potrebni samo minerali, kao kalcijum i magnezijum, varate se. Činjenica je da vitamin K, koji je sadržan u listovima salate, spada u najvažnije faktore za stvaranje zdrave koštane osnove i ima posebno značenje za taloženje kalcijuma u kostima. Kao i vitamin D, koji je takodje aktivan pri
razmeni materija u kostima, i on je rastvorljiv u mastima. Medjutim, u poređenju s vitaminima A i D, ne može doći do predoziranja vitaminom K. Izuzetak su pacijenti koji uzimaju lekove za sprečavanje zgrušavanja krvi. Naime vitamin K poznat je kao koagulacion (otuda i ono K u nazivu), odnosno tihemoragični vitamin, jer ima važm ulogu u zgrušavanju krvi. Nedostatak ovog vitamina može da dovede do hemoragičnih bolesti.Jedan od najčešćih uzroka manjka vitamina K u organizmu jeste nesposobnost jetre za sekreciju žuči u gastrointestinalni trakt, jer kod nedostatka žuči nema adekvatnog varenja i apsorpcije masti pa se zato smanuje i apsorpcija vitamina K. Zato se vitamin K daje injekcjom svim pacijentima s bolesnom jetrom ili začepljenim žučnim kanalimapre izvodenja hirurške intervencije.
Zašto vegetarijanci imaju čvrste kosti?
Jeste li znali da vegetarijanci u starosti imaju znatno čvršće kosti nego drugi ljudi? Do pre desetak godina, naučnicima je to bila velika zagonetka, jer strogi vegetarijanci ne jedu mlečne proizvode, koji su glavni izvor kalcijuma u našoj ishrani. Tek pre nekoliko godina postalo je jasno da razlog čvrstine njihovih kostiju leži u obilju vitamina K. Kod obolelih od osteoporoze utvrdeno je da jedu premalo povrća i da im je koncentracija vitamina K niska. A on je zadužen da se kalcijum spoji s proteinom osteokalcinom i tako se taloži u kostima. Bez vitamina K, osteokalcin ne može da nataloži kalcijum u kostima!
Vitamin K preveniva za osteoporozu
Vegetarijanci imaju znatno manju potrebu za kalcijumom, budući da unose mnogo vitamina K jedući zeleno lisnato povrće. Iskorišćenost kalcijuma je optimalna, jer se uz pomoć vitamina K on dobro taloži u kostima.Žene koje uzimaju dovoljno vitamina K (više od 100 mikrograma dnevno) imaju 30% manji rizik da obole od osteoporoze. Zato stručnjaci za zdrave kosti preporučuju zeleno lisnato povrće i salate. Otprilike 100 mikrograma vitamina K sadrže dve kašike brokolija ili 100 grama zelene salate.
Dve glavne uloge vitamina K
Dugo se verovalo da je vitamin K zadužen samo za zgrušavanje krvi. Ali na primeru razmene materija u kostima pokazuje se da priroda, kad već na raspolaganju ima molekul kao što je vitamin K, to nikada ne koristi samo za jednu svrhu. Opet se pokazuje da hranljive materije saradjuju i funkcionišu kao složeni mehanizam.
Da li vam nedostaje vitamin K
Ako imate neki od navedenih simptoma, možda patite od nedostatka vitamina K:
-duga krvarenja pri povredama
-jaka krvarenja tokom menstruacije
-sklonost krvarenju iz nosa.
NAPOMENA: dnevne potrebe za vitaminom K po dr Štruncu iznose 100-200 mikrograma. Primera radi, 100 g kiselog kupusa ima 1.540,100 g brokolija – 817, a 100 g prokelja -570 mikrograma vitamina K.
Gde ima vitamina K
Mnoge žene se žale na preobilna krvarenja tokom menstruacije. Vitamin K može da pomogne da se bržim zgrušavanjem krvarenja smanje. Tablete s hlorofilom, tj. zelenom bojom biljaka, u koncentrovanom obliku sadrže vitamin K, ali ne uzimajte ga u sintetičkom obliku. Bolje je da u ishranu uvrstite namirnice bogate ovim vitaminom, kao što su: kiseli kupus, brokoli, peršun, prokelj, zelena salata, spanać, kopriva, para-dajz, grašak, soja, šargarepa, krompir, biljna ulja, riblje ulje, mleko, sir i alge. I imajte na umu: što je povrće zelenije – to je bogatije vitaminom K!
Pripadate li rizičnoj grupi?
Ako se prepoznajete u nekoj od navedenih stavki, imate povećanu potrebu za vitaminom K:
-jedete malo povrća
-redovno pijete mnogo alkohola
-imate loše funkcije organa – recimo bolest creva, probleme s jetrom ili pankreasom
-uzimate lekove – antibiotici, cefalosporin.
